Корона вирус, ванредно стање и пчеле: „Од пчела зависи да ли ће уље коштати један или пет евра“

Часлав Добросављевић има 74 године и пчелињак са 50 кошница у сеоцету Ланиште код Јагодине. Већ недељама не може да га обиђе.

„Корона и изолација за старије пчеларе дошли су у најризичније доба године за пчеле&qуот;, каже Добросављевић за ББЦ на српском.

Он је један од 2.818 регистрованих пчелара старијих од 65 или 70 година, који не могу да раде због ванредних мера услед епидемије корона вируса.

Пчелари упозоравају да због немогућности изласка на терен и опрашивања, јабуке и сунцокретово уље могу вишеструко поскупети на јесен.

• Зашто у Србији у доба вируса корона стока једе храну за људе
• Корона вирус: Како ће мали предузетници преживети ванредно стање
• Заборављена села источне Србије у време епидемије короне

Запостављеним пчелама старијих власника прете заразе и помор од глади и жеђи, а од недавно и лопови - у околини Крагујевца су за четири ноћи покрадена четири пчелара.

Проблеме имају и млађи: пчелар Саша Чолак из Кикинде каже да би корона вирус и полицијски час могли да доведу до тровања пчела.

„Паори, воћари, чак и они који су раније били одговорни, прскали ноћу бринући за пчеле, више не могу, ограничава их полицијски час. Сада не бирају тренутак&qуот;, каже Чолак за ББЦ на српском.

Кретање је ограничено трећини регистрованих пчелара у Србији, који поседују најмање 160.000 кошница.

Пчелари упозоравају да би Србија могла да изгуби од 10 до 30 одсто пчела, а због неопрашивања и до 40 одсто приноса воћа и сунцокрета.

Пчеле нису краве да их само помузеш

Часлав Добросављевић у Ланишту има млађег ученика који брине о пчелама, али додаје: „Не може он да их тетоши као ја&qуот;.

„У пчеларству је све у финесама, свака ствар може на десет начина да се уради, а сваки пчелар има сопствени начин&qуот;, говори он.

Због тога се неке његове старије колеге искрадају и одлазе на пчелињаке, а један се преселио у оближњи Драгошевац, где су му кошнице, додаје.

На питање шта би могло да задеси пчелара ако не може до кошнице недељама, Добросављевић дубоко уздише и каже - пропаст.

• Сахране у Србији у доба короне: „Тужно, као да није имала никога на свету“
• Корона вирус: Све што треба да знате о Ковиду-19
• Како се вирус корона шири светом

„Онај коме је пчелињак на 30 километара од куће, на некој ливади, може само да кука&qуот;, каже Часлав, који је трећа генерација пчелара у породици.

Објашњава да масовни помор може да се деси из више разлога: може избити зараза, а ако се само један одсто пчела разболи, то је довољно да изазове епидемију у пчелињаку.

Други проблем је што овим инсектима сада треба много воде и једном недељно храна, те им прети смрт од жеђи и глади.

Пчелари кажу и да се може догодити да нека животиња оштети једну кошницу, пчеле у њој страдају, а онда из околних кошница осете да у празној има хране.

Долазе да једу и тада почиње рат за сваки залогај, међусобно се нападају до истребљења.

Такође, у току је и смена генерација између старих пчела које умиру и младих, током чега су могуће компликације.

Због свега тога је важно редовно обилазити кошнице, наглашавају пчелари са којима је разговарао ББЦ.

Предраг Брајковић, просветни радник и пчелар из Зајечара, каже да пчеле нису краве, па да је довољно само дати им воду и сено и помусти их.

„Тешко је објаснити лаику да пчелара не може да замени чак ни други пчелар. Ти инсекти нас познају, а ми познајемо њихове потребе на основу онога шта смо радили пре недељу, месец дана&qуот;, појашњава Брајковић за ББЦ на српском.

„Не обилазе се кошнице вредне 16 милиона евра&qуот;

Како старији од 65 година нису кошнице обилазили недељама, а и млађи су обиласке проредили због полицијског часа, почеле су крађе.

Заменик председника Савеза пчеларских организација Србије (СПОС) Радивоје Стојановић каже да су прве недеље априла током ноћи покрадена четири пчелара у околини Крагујевца.

Још једном пчелару, из Великог Градишта, од 50 кошница украдене су 32.

„Проблеми нам се гомилају, а све се дешава на прелазу између зиме и пролећа, када је најризичнији период за пчеле&qуот;, каже Стојановић за ББЦ на српском.

Објашњава да је СПОС до сада Министарству пољопривреде упутио 17 или 18 захтева који се тичу пчелара, посебно старијих од 65 година у градовима, односно од 70 у селима.

„Предложили смо да им током викенда, када је за све полицијски час, буде одобрен обилазак пчелињака. Није допуштено. Процена надлежних је да би то био ризик&qуот;, каже Стојановић.

Пчелари од Зајечара до Баната слажу се да је пад приноса меда за њих ове године најмањи проблем јер могу изгубити - саме пчеле.

Процењују да ће остати без петине пчелињих друштава.

СПОС процењује да у Србији има око 15.000 пчелара. Од тога је око 9.000 регистровних у Савезу, а 2.818 регистрованих је старије од 65 година.

---

Пчеларима 800 динара помоћи по кошници

Пчелари старији од 70 година добиће новчану помоћ од 800 динара по кошници, а највише 20.000 динара, према уредби коју је донела Влада Србије.

Влада је издвојила укупно милијарду и 150 милиона динара за помоћ повртарима, власницима крава, оваца и коза и пчеларима ради „ублажавања последица насталих услед болести Ковид-19&qуот;.

Право на помоћ имају правна лица, предузетници и физичка лица - носиоци комерцијалног породичног пољопривредног газдинства, која су уписана у Регистар пољопривредних газдинстава и налазе се у активном статусу.

---

Економиста Милош Ђорђевић из Панчева, чији је отац Радован 30 година пчелар, извео је рачуницу.

„Према подацима СПОС, трећина њихових чланова има више од 65 година и поседују око 160.000 кошница. Једна вреди 100 евра. Дакле, пчелари сада не обилазе кошнице вредне 16 милиона евра&qуот;, каже он за ББЦ на српском.

Ђорђевић, који је свом оцу пчеларски помоћник, процењује да је у поседу нерегистрованих пчелара бар још 40.000 кошница.

„Мој отац не воли ни да прича о овом проблему. Има 67 година, живи у Панчеву, а пчелињак нам је у околини Љига.

„Његови вршњаци и колеге више не могу ни психички да поднесу изолацију и бригу о пчелама. Посебно неки који су целу отпремнину уложили у пчелињак&qуот;, каже Ђорђевић.

• Како да не сагорите током пандемије
• Затвори у Ел Салвадору: Тамо где је социјална дистанца немогућа
• Јелко Кацин: „Ми смо први до европског Вухана”

Како каже, у време цветања власници плантажа јабука и њива под сунцокретом плаћали су пчеларима десет евра по кошници само да их донесу.

Али ако страдају пчеле биће и слабије опрашивање биљака, што утиче на принос и цене.

„Од пчела зависи да ли ће нам сунцокретово уље у радњама на јесен коштати један или пет евра&qуот;, говори економиста.

Часлав Добросавњевић из Јагодине се слаже и наглашава да је у природи све мање инсеката опрашивача.

„Кад проценим губитке у пчелама ове године, могу рећи да ће због слабијег опрашивања, јабука родити 30 одсто мање, а шљива око 40 одсто&qуот;, каже он.

Млађи помажу, али то није довољно

На препоруку Министарства пољопривреде и СПОС, млађи пчелари ових дана опслужују и сопствене и пчелињаке старијих колега, али кажу да правила нису довољно јасна.

Млађи пчелар из Јагодине Бобан Мишић је од колега чуо да су поједине општине у Србији одобриле свим пчеларима да се крећу до 20 часова, али само на траси пчелињак - кућа и без контаката.

„То нас је додатно збунило, па су се људи запитали да ли се правила разликују од места до места, да ли једна општина може да мења уредбу донету на нивоу државе и шта ће бити ако наиђе полиција&qуот;, објашњава Мишић за ББЦ на српском.

хттпс://твиттер.цом/лаладинац/статус/1246788140788039680

Бојан Илић из Раче код Крагујевца, такође млађи пчелар, каже да је многима компликована онлајн процедура за пријаву одласка у пчелињаке.

Нејасно им је шта треба показати полицији као доказ да су добили одобрење, каже. С њим се слажу и пчелари из Зајечара, Кикинде, Јагодине.

Челници СПОС кажу да су ипак многи савладали онлајн процедуру и добијају дозволе за одлазак у пчелињак, мада то не важи за старије од 65 година.

Илић каже да их највише брине селидба пчела - пракса да пчелари превозе кошнице на различите локације у Србији како би могли да имају и багремов и липов и сунцокретов мед.

„Ја могу добити дозволу да их одвезем на Фрушку гору, на липу, али шта ако уведу изолацију 24 сата? Како да вратим пчеле кући?

„А ако селидби буде мање и меда ће бити мање&qуот;, објашњава Илић за ББЦ на српском.

Бачки пчелари ових дана жале се да не добијају дозволе за селидбу пчела због „гужве&qуот; при подношењу електронских захтева. Селидба кошница обавља се ноћу.

И док су пчелари константно у телефонском контакту и мотре на сајт СПОС чекајући боље вести, из Савеза кажу да ће, шта год се ових дана уради или не уради, то на наплату доћи на јесен.

„Не смем да размишљам каква ће бити ова година за пчеларе, знаћемо то негде у септембру или октобру, али тада ће бити касно&qуот;, каже заменик председника СПОС Стојановић.

Економиста Милош Ђорђевић убеђен је да ћемо на јесен, када можда будемо папрено плаћали јабуке и уље, схватити да је требало да подржимо бар најстарије пчеларе.

„На релацији кућа - пчелињак, у ауту, они нису ризик за друге. За њих саме свакако је мање опасно да буду у природи крај кошница него викендом у крцатим самопослугама&qуот;, каже он.

• ШТА СУ СИМПТОМИ? Кратак водич
• МЕРЕ ЗАШТИТЕ: Како прати руке
• ДА ЛИ ЋЕ БИТИ ВАКЦИНА? Досадашњи напредак у истраживањима
• КОЛИКА ЈЕ СМРТНОСТ? Сазнајте више

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.05.2020)