Рељић: Даље приближавање ЕУ треба да зависи од демократског квалитета избора

Демократски квалитет предстојећих избора у Србији и другим земљама Западног Балкана треба да буде основа за процену ЕУ са којим земљама ће наставити процес приближавања, а којима ће тај процес бити замрзнут, оценио је шеф бриселске канцеларије Немачког института за међународне односе и безбедност (СВП) Душан Рељић.

У анализи објављеној уочи сутрашњег Самита ЕУ и Западног Балкана, Рељић је подсетио да Европска комисија обећава 3,3 милијарде евра помоћи земљама региона за ублажавање утицаја пандемије корона вируса и њихово приближавање ЕУ, али и указао да без темељне промене смера та иницијатива долази прекасно.

Према наводима Комисије, пакет помоћи далеко превазилази издвајања било ког другог партнера за регион јер је Западни Балкан "геостратешки приоритет за ЕУ", навео је Рељић.

Он је додао да "геополитичка Комисија" (председница Урсула фон дер Лајен) изгледа сада жели да пошаље јасан сигнал региону јер, како је рекао шеф немачке дипломатије Хајко Мас, "европски пројект је недовршен без Западног Балкана" - региона који је окружен ЕУ државама због чега се тамо не сме допустити никаква нестабилност и неизвесност.

Чини се међутим да је способност ЕУ да се утврди на Западном Балкану, а посебно у Србији, као највећој и политички најзначајнијој држави у региону, ослабила од избијања пандемије корона вируса, указао је Рељић и додао да су медији у региону у почетку углавном извештавали о доласку пошиљака медицинске помоћи из Кине, Турске или Русије.

Српски властодржац, председник Александар Вучић загрмео је да је солидарност ЕУ бајка, а непосредни повод за његово незадовољство била је одлука Брисела да земље Западног Балкана не изузме из забране извоза опреме за личну медицинску заштиту, наводи се у анализи.

Али, како се додаје, чињеница да је Вучић "допустио да га понесе у неспретном покушају да захвали Кинезима на кинеском језику пред укљученим камерама, љубећи кинеску заставу и умилно називајући кинеског вођу 'пријатељем и братом Си Ђинпингом' може само делимично бити протумачена као неумерен покушај придобијања наклоности".

У ствари, на Западном Балкану се проширила перцепција да стремљење чланству у ЕУ не може бити лек за трајне проблеме региона, наводи се у тексту и додаје да снажна интеграција региона с ЕУ, посебно преко немачких и италијанских компанија, нема само предности јер, као резултат кризе у Унији, потражња за производима и услугама из региона опада, улагања из ЕУ су углавном на чекању, а дознаке исељеника у опадању.

Светска банка очекује да ће се економска производња на Западном Балкану у овој години смањити до 5,7 посто. Међутим, чак и у најбољој економској ситуацији у ЕУ, Западни Балкан неће моћи да прикупи довољно инвестиција за постизање годишњег раста изнад шест одсто, што је ниво потребан да се достигне просек ЕУ за 30 година. Из тог разлога, регион све више гледа у Азију, посебно Кину, у нади да ће привући веће инвестиције, указао је Рељић.

Он је додао да ће најављени пакет помоћи ЕУ мало тога моћи да промени "ако ЕУ не буде третирала Западни Балкан као свој саставни део - из горе поменутих 'геополитичких разлога'".

То би подразумевало, пре свега, да планирана подршка не буде једнократни напор који се темељи углавном на зајмовима, а не бесповратним средствима, наглашава се у тексту и подсећа да за разлику од "нових" држава чланица ЕУ, земље Западног Балкана до сада нису имале снажну и на солидарности утемељену развојну помоћ за надокнаду трговинског дефицита с ЕУ од преко 100 милијарди евра, нагомиланих у последњој деценији.

Рељић наводи да би региону требало омогућити приступ структурним и кохезијским фондовима ЕУ или упоредиви извор нулте цене капитала пре чланства, тако да може да започне свеобухватни и одрживи раст.

Он, међутим, указује да чак и ако ЕУ заузме потпуно другачији став остаје нејасно није ли касно јер је такав потез требало да уследи након 2008/2009. када су се међународни дуг и финансијска криза прелили на Западни Балкан и погодили га јаче од саме ЕУ.

У међувремену су се догодила два вероватно неповратна развоја на Западном Балкану.

Прво, људи су одустали од наде да ће доживети просперитет због чега масовно емигрирају, а друго, након финансијске кризе 2008. десне популистичке и ауторитарне снаге поново су освојиле предност свуда на Западном Балканом, с тренутним изузетком Северне Македоније, додао је Рељић.

Демократски потенцијал ових друштава додатно је опао - између осталог и због старења становништва и масовног исељавања, економских слабости и нерешених етнополитичких сукоба. Све студије међународних организација за демократију и људска права указују на то. Штавише, упитно је и јесу ли Вучић и остали аутократи спремни мирно да се одрекну власти, оцењује се у тексту.

Зато че, по мишљењу Рељића, и после сутрашњег самита ЕУ-Западни Балкан остати нерешена дилема - да ли би ЕУ из геополитичких мотива требало коначно да пропусти земље региона у чланство као што је био случај са земљама источне Централне Европе или би државама Западног Балкана требало допустити да наставе приближавање ЕУ онда када њихове владе почну да спроводе владавину закона.

Кад пандемија ослаби одржаће се парламентарни и други избори у Србији, Црној Гори, Северној Македонији и Босни и Херцеговини. Темељна процена демократског квалитета тих избора требало би да буде основа на којој ЕУ одлучује с којим владама жели да настави процес проширења а с којима жели да га за сада замрзне, закључио је шеф бриселске канцеларије СВП Душан Рељић.

(Бета, 05.05.2020)