Srbija (2): Priča o dva brata
Danas 07.05.2020 | Piše: Milan Pajević
Dopisnica On, Stefan Uroš Dragutin, kralj za koga su govorili da je najlepši od sviju Nemanjića, ali i najzamišljeniji, najtužniji; prvenac kraljice Jelene, koja je sačekana u Dolini jorgovana, smatrao je Božijom kaznom taj pad sa konja, posle koga je sam sebe smatrao bogaljem jer je „ustao protiv oca svoga“, Uroša Prvog i nije se mnogo dvoumio da presto preda svom mlađem bratu Milutinu.
Zamonašio se i u celibatu proveo ostatak života, a podatak da se podno Đurđevih stupova nalazi njegov grob, uklapa se u sliku o njemu, onaj lik na ktitorskoj fresci ariljske crkve, koja pleni svakog ko je prvi put vidi. Kad smo već kod crkve u Arilju, ono čime je ona osobena bar po ljudima koji se samo time bave, jeste činjenica da su, za razliku od ostalih živopisa sa kojima se mogu porediti, ovde izražene svetle i tamne površine i, naročito, da su kvalitetnije
