Србија (2): Прича о два брата
Данас 07.05.2020 | Пише: Милан Пајевић
Дописница Он, Стефан Урош Драгутин, краљ за кога су говорили да је најлепши од свију Немањића, али и најзамишљенији, најтужнији; првенац краљице Јелене, која је сачекана у Долини јоргована, сматрао је Божијом казном тај пад са коња, после кога је сам себе сматрао богаљем јер је „устао против оца свога“, Уроша Првог и није се много двоумио да престо преда свом млађем брату Милутину.
Замонашио се и у целибату провео остатак живота, а податак да се подно Ђурђевих ступова налази његов гроб, уклапа се у слику о њему, онај лик на ктиторској фресци ариљске цркве, која плени сваког ко је први пут види. Кад смо већ код цркве у Ариљу, оно чиме је она особена бар по људима који се само тиме баве, јесте чињеница да су, за разлику од осталих живописа са којима се могу поредити, овде изражене светле и тамне површине и, нарочито, да су квалитетније
