Успомене по бројевима

Успомена прва Она спава поред њега све слабија све старија без ослонца у себи без ослонца споља откривена цела пуна ожиљака од уживања пуна ожиљака од рана од љубави од деце Гледајући је он се сећа детињства: суседа што је хватао пацове у железну клопку долазио је с челичним шиљком и пробијао пацове убод по убод при излазећем сунцу Успомена друга Јесен Стајала је у прозору хладна модра ока руку покривених пегама од жучи црвених ноктију Твој бели шеширић