Аутор извештаја Фридом хауса: Корупција највише допринела паду Србије
Аутор најновијег извештаја организације Фридом хаус за Србију Милош Дамњановић изјавио је да претходних година постоји континуирано назадовање демократије у држави, а да је паду овај пут највише допринела корупција.
У извештају за 2019. годину, Србија први пут од 2003. године није сврстана у "делимично консолидоване демократије", већ у категорију "хибридних режима" у којима је власт заснована на ауторитаризму као последици непотпуне демократске промене.
У интервјуу за Глас Америке (ВоА), Дамњановић је рекао да "оцена стања демократије у Србији сваке године опада по мало" и да је тај пад осетан по различитим параметрима, међу којима су интегритет или ток изборног процеса, стање слободе медија и укупно стање демократичности.
Дамњановић је казао да Фридом хаус последњих осам година прати замену од тога да је корупција била тема број један на којој је председник Србије Александар Вучић дошао на власт, до тога да та тема полако све више и више бледи.
"Ове године смо снизили категорију корупције. После афера као што је Крушик, начина на који је власт реаговала на ту целу аферу, али и низа других коруптивних афера током година, оценили смо да је време да се бодовање у тој категорији смањи. И то је довело до укупног пада и пребацило Србију у нижу категорију", казао је Дамњановић.
Навео је да је Србија претходних година редовно губила поене на медијској ситуацији, а да њега највише изненађује ситуација у области изборног процеса.
"Србија има историју покрадених избора током '90-тих година. И када су први пут пре неколико година кренуле неке назнаке да се на изборима можда мало крадуцка, или дешава нешто што не би смело да се дешава, мени је стварно било невероватно да ће се после такве историје неко упустити у дирање тако нечега. Што толико јасно асоцира на неко недемократско време '90-тих", додао је аналитичар Фридом хауса.
Он је указао и на проблем такозване "заробљене државе" који је постојао и раније, али је био прикривен због постојања политичког и партијског плурализма пре доласка Српске напредне странке (СНС) на власт.
"Ми имамо заробљену државу, имамо једну веома јаку владајућу партију која је створила веома јаку и организовану машинерију на свим нивоима власти. Успела је да разори опозицију, да је атомизује. То је један врло организован партијски апарат који контролише целу државу, од врха до најниже позиције, што се полако шири и на економију и у све поре државне администрације", навео је Дамњановић.
Оценио је да је јавност у Србији дубоко подељена на оне који су за СНС и на оне који су против ње, и да су то две стране у рововима између којих више не постоји способност дискусије.
Дамњановић додаје да медији на једној или на другој страни хране то стање ушанчености у ровове, док доминација медија с једне стране успева да створи слику коју један део јавности доживљава као реалност.
О могућности промене ситуације у Србији, Дамњановић каже да земља може да тоне даље у неку ауторитарну врсту владавине, а може и да направи неки нагли обрт ка већем степену демократије.
"Имамо доста добар пример Румуније у суседству, где је деловало да имамо власт која доста јако држи ствари под својом контролом, држи правосуђе за гушу и дави га. Ођедном се та ситуација преокренула. И у Србији постоји тај потенцијал, али питање је да ли ће он бити пробуђен, да ли ћемо се борити за демократију, за то како се управља овом земљом, или ћемо наставити да се искључујемо из свих процеса, да емигрирамо из земље", казао је аналитичар Фридом хауса за ВоА.
(Бета, 09.05.2020)
