Још један мај без матурске свечаности

Мај 1992. године сам дочекала као гимназијалка тречег разреда. Пуна наде, снова, планова са најбољим друговима на свијету какви се могу замислити, што ће касније вријеме и показати. Рат и ратна страдања су учинили да је школа нагло престала, да је на њеном крову (бивша Пета гимназија) било снајперско гнијездо, да су моји другови или одлазили у иностранство или на „другу страну“, а шаћица нас је остала у граду. Нисмо имали никакве прилике поздравити се, ни