Ноћна стража

Нора је држала најнеобичнији „салон“ у Америци. Кућа јој је лежала усред замршене гомиле траве и корова. Пре него што се нашла уНориним рукама, кућа је две стотине година била у поседу исте породице. Имала је сопствено гробље и оронулу капелу у којој су стајале десетине мемљивих псалтира који су ту остављени пре неких педесет година у налету праштања и опроста. Био је то „сиротињски“ салон за песнике, просјаке, уметнике и заљубљене; за католике, протестанте,