Nemačka i zločin iz mržnje: Za paljenje zastave EU i drugih država do tri godine zatvora
Skrnavljenje strane zastave isti je zločin kao skrnavljenje zastave Nemačke, odlučeno je glasanjem u parlamentu te zemlje Bundestagu u četvrtak.
Javno paljenje zastave Evropske unije ili neke druge države od sada se u Nemačkoj smatra zločinom iz mržnje i onom ko uradi tako nešto preti kazna do tri godine zatvora.
Skrnavljenje strane zastave isti je zločin kao skrnavljenje zastave Nemačke, odlučeno je glasanjem u parlamentu te zemlje.
Isto važi i za himnu EU, Betovenovu Odu radosti.
- Kviz za Dan Evrope: Koliko poznajete EU
- Od petokrake do svatova: Kako se koristi zastava Srbije
- Hag: Šešelju deset godina ali ne ide u zatvor
Ovakav potez usledio je posle pritužbi Socijaldemokratske partije zbog paljenja zastave Izraela na protestu u Berlinu 2017.
Ministarka pravde Kristin Lambreht, članica Socijaldemokratske partije, rekla je da „paljenje zastava nema nikakve veze sa mirnim protestima". Dodala je da je to probudilo „mržnju, gnev i agresiju" i da je povredilo osećanja mnogih ljudi.
Novi zakon se takođe odnosi i na druge slučajeve skrnavljenja simbola, poput javnog cepanja zastave. Javno prikazivanje nacističke svastike i drugih nacističkih simbola već je zabranjeno u Nemačkoj.
Alternativa za Nemačku, stranka krajnje desnice, osudila je novi zakon zbog „preteranog mešanja u slobodu govora i umetničko izražavanje".
Skrnavljenje zastave EU u Velikoj Britaniji nije krivično delo. U Francuskoj se za skrnavljenje zastave te zemlje plaća kazna od 7.5000 evra, a zaprećena je i kazna do šest meseci zatvora.
Španija, Italija i Grčka takođe imaju zakone koji zabranjuju skrnavljenje nacionalne zastave.
Kakva je situacija u Srbiji?
Prema Krivičnom zakoniku Srbije, za skrnavljenje zastave grba i himne propisana je novčana ili zatvorska kazna do tri meseca.
Ista kazna propisana je i za javno skrnavljenje zastave druge države, njenog grba ili himne, kao i za javnu porugu Organizacije Ujedinjenih nacija, Međunarodnog crvenog krsta ili drugih organizacija čiji je Srbija član.
- Srebrenica - genocid, negiranje i razdor
- Genocid i Balkan: Od najtežeg zločina do političkih zloupotreba
- Obeležavanje 24. godišnjice genocida u Srebrenici
Paljenje zastava nije neuobičajeno na Balkanu, a početkom godine u Beogradu je zapaljena zastava Crne Gore na zgradi ambasade te zemlje u Beogradu.
To se desilo 2. januara na skupu podrške vernicima Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori koji su u tom periodu protestovali protiv donošenja novog zakona o slobodi veroispovesti.
Šešelj i paljenje zastava
Vojislav Šešelj, predsedednik opozicione Srpske radikalne stranke, je jedan od političara koji je poznat i po skrnavljenju zastava međunarodnih organizacija i drugih zemalja.
Poslednji ovakav incident dogodio se 2019. godine, kada je Šešelj, povodom dve decenije od bombardovanja SRJ Vojislav Šešelj, zapalio zastave Evropske unije i NATO
I to nije bilo prvi put da Šešelj pali zastave EU i NATO.
Pošto mu je odloženo saslušanje u Specijalnom sudu u Beogradu u martu 2016, lider radikala Vojislav Šešelj zapalio dve zastave ispred zgrade suda.
Slično je uradio i 2014, kada se posle 11 godina provedenih u pritvoru Međunarodnog krivičnoh suda za bivšu Jugoslaviju Ujedinjenih nacija (MKSJ) u Hagu, vratio u Srbiju i maltene sa aerodroma uputio do ambasade Hrvatske gde je u prisustvu pristalica zapalio zastave ove zemlje i Evropske unije.
Šešelj je zastavu Hrvatske zapalio i 2015, povodom obeležavanja 20. godišnjice operacije Oluja.
Zamenik predsednika SRS Nemanja Šaranović osuđen je 2016. godine na godinu dana uslovne kazne zatvora zbog paljenja zastave SAD 2012. godine.
Dosta prašine diglo se i 2019. godine zbog toga što je u predstavi Pad glumac Branislav Trifunović iscepao zastavu Srbije. Trifunović nije zbog toga pravno gonjen.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 05.15.2020)
