Дај боже да луну гризе савест! Анабела не престаје да јеца, очајна! Сутра је важан дан, а ње нема!

Анабела Атијас пролази кроз праву агониј, због тога што и даље није успела да изглади односе са својом ћерком Луном Ђогани, али и због тога што је њеној најмлађој ћеркици Бланкици сутра рођендан, а она неће моћи да буде ту за њу и приреди јој славље какво свако дете заслужује. - Први пут да не могу да је загрлим... Мислиш да она разуме да ја не могу да изађем одавде... Што сам дошла, да истесрам правду, а изгубила сам ћерку. Бланкица је сва нежна, брижна,