Деца шпијуни - како британска полиција користи малолетнике као доушнике
Сваке године у Британији неколико тинејџера постају тајни полицијски „доушници". Окружени криминалом они прате догађаје из своје околине, а затим извештавају своје контакте у полицији о активностима оних који су до јуче били вољени родитељи, момци и другови.
Британска влада не скрива да планира чешће да користи малолетнике као тајне доушнике у решавању злочина. И на суду се показала оправданост постојања овакве праксе.
Сара
Сарина прича би могла да се састави из делића и опет не би чинила целу слику. Зна се да је имала 17 година када је први пут полиција дошла до ње. До тада су се за њу заинтересовали из Центра за усвајање деце: њени родитељи су се разводили и нису превише бринули о судбини детета.
Особа са којом је Сара била најблискија био је њен момак Ричард. Он се бавио трафикингом: терао је девојке, укључујући и Сару, да пружају сексуалне услуге.
Дуго времена је полиција покушавала да сакупи доказе о случаја против Ричарда и наишла је на Сару. Није познато којим речима су је полицајци убедили да подели са њима оно што зна, колико им је времена требало за то и којим су се методама служили.
Зна се да се вратила код Ричарда и неко време наставила да живи као сексуална робиња док је истовремено обавештавала полицију о ономе што се догађало.
- Амерички шпијун који је Совјетима одавао информације о атомској бомби
- Дипломате и шпијуни: Како их разликовати
- „Државе и царства долазе и пролазе, али шпијунажа остаје“
Шта се даље десило је још већа тајна. Зна се да је на крају Сара била сведок убиства. А када се то десило морала је да се отараси одеће жртве и осталих доказа тог злочина.
Нико из Сариног окружења није знао шта се догађа. Детаљи тог случаја су у складу са законом и даље су тајна.
Ова прича је изашла на видело у октобру 2018. године захваљујући Сали Хемви, члану британског Дома лордова. И до данас је ово остао једини случај познат широкој британској јавности у коме је малолетник коришћен као тајни доушник.
Хемви је испричала за ББЦ на руском да није успела да разјасни шта се на крају догодило са Саром. Полиција не даје никакве коментаре поводом овог случају.
- Руска полиција истражује убиство наручено преко „дарк нета&qуот;
- Живот између истока и запада: Деца руских шпијуна остају у Канади
- Преминуо агент ЦИА који је послужио као испирација за филм Арго
Одговор на организовани криминал
У Британији се људи као што је Сара називају ЈЦХИС - Јувениле Цоверт Хуман Интеллигенце Соурце („малолетни прикривени шпијунски извор&qуот;). Ангажовање грађана за овакве активности (у овакве сврхе) регулисано је Законом о овлашћењима истражних органа од 2000-те године.
Још пре годину дана тинејџери млађи од 18 година могли су да раде тајно највише месец дана али је влада продужила тај рок на четири месеца. Према мишљењу Министарства унутрашњих послова малолетници се излажу „непотребном притиску&qуот; да за кратак рок од 30 дана брже дођу до резултата. Службеници обећавају да ће полиција у сваком конкретном случају на месечном нивоу проверавати да ли је тренутак да се прекине.
Према званичним подацима од јануара 2015. године само 17 деце је било врбовано да раде како тајни доушници полиције. Најмлађи је имао 15 година.
Ипак, чланица Дома лордова Џени Џонс је причала да има информације о плановима полиције да чешће користи децу као доушнике. Убрзо је и влада то потврдила: „Узевши у обзир да малди људи у све већем број постају учесници тешких злочина, укључујући тероризам, разбојништво, трговину наркотицима, у складу са тиме се и повећава број малолетних доушника који помажу да да се такви злочини спрече и истраже&qуот;.
Иако је званична статистика у Британији оптимистична у погледу стопе криминала међу децом, бележећи значајно смањење броја кривичних дела која су малолетници починили у последњих 10 година, укупне бројке у овом случају нису главни показатељ.
Према последњим подацима број криминалних радњи у вези са наркотицима повећао се за пет одсто. А 10% чешће су малолетници били умешани у случајеве који се односе на илегално поседовање оружја.
Већина малолетника постану доушници управо у кривичним делим повезаним са трговином наркотицима, убеђен је полицајац Нил Вудс, који је много година радио тајно и често био у прилици да врбује људе, премда пунолетне.
„Свуда у свету, у Британији, САД и Русији полиција успешно хвата нарко дилере. Тачно је да говорим о пунолетним криминалцима. Баш због тога је организовани криминал почео да користи децу. Полицајац не може да се инфилтрира у тинејџерску средину. Зато се британска влада одлучује да користи децу као доушнике. И како ми говоре моји извори, то се дешава све чешће&qуот;, рекао је Нил Вудс за ББЦ.
Током 2015. години један други полицајац који је често радио тајно, изнео је своје мишљење на ту тему доктору Брајану Чапелу са Универзитета у Портсмуту. Његови ставови објављени су у докотрској дисертацији Чапела који је истраживао тему „деца-доушници&qуот;.
Према речима полицајца, у пракси полиција полази од чињенице да се младић или девојка већ налазе у опасној средини и да су на неки начин уплетени у криминалне радње.
„Чињеница да је малолетник успоставио контакт са полицијским службеницима који су задужени за случај може се сматрати плусом. На крају крајева, малолетник је и раније био у опасном окружењу. А његов статус тајног доушника помоћиће му да се заштити од криминала уколико је то потребно&qуот;, рекао је полицајац.
Он инсистира на томе да оваква шема не само да не штети малолетном лицу, већ му и пружа могућност да се истргне из света криминала и почне живот из почетка.
Веома опасно али по закону
Добротворна организација „Јуст Фор Кидс Лав&qуот; која помаже деци и младима, прошле године тужила је суду британско Министарство унутрашњих послова, које између осталог надгледа безбедност укључујући и борбу са наркотицима и тероризмом.
Тужба се односила на то да органи полиције који користе децу као тајне доушнике прилком истрага кривичних дела, не узимају у обзир ризике и не размишљају о озбиљним физичким и психичким траумама. Осим тога фале барем неке уобичајене мере заштите такве деце.
„Када полиција сазна да постоји дете које је изложено експлоатацији, она првенствено треба да га заштити и да му помогне да се извуче из настале ситуације, а не да га излаже још већој опасности&qуот;, изјавио је на саслушањима генерални директор добротворне организације Енвер Соломон.
Адвокатица Квилан Галагер на суду је изнела једноставан пример: иначе када полиција испитује тинејџера, малолетник је обавезно у пратњи одрасле особе. Они тинејџери који су у суштини врбовани да раде као доушници лишени су било какве заштите.
На саслушању Галагерова је поменула и Сарин случај и изјавила да постоје докази да полиција искоришћава децу како би шпијунирала лица која су умешана у терористичке злочине, разбојништва и сексуалну експлоатацију малолетника. Понекад децу приморавају да шпијунирају сопствене родитеље.
Министарство унутрашњих послова је инсистирало на томе да су деца доушници помогла у спречавању и истрази кривичних дела у вези са активностима банди и трговином наркотицима.
„Очигледан је озбиљан ризик по физичко и психичко здравље малолетника који су тајни доушници. Осим тога како би сакрило сарадњу са органима безбедности дете доушник ће можда бити принуђено да учествује у злочинима&qуот;, сложио се судија Мајкл Саперстоун, иако је у потпуности одбио захтев добротворне организације.
Судија Саперстоун је стао на страну МУП-а. Овако је он објаснио своју одлуку: током рада са децом доушницима полиција поштује врло јасна правила, време које такав доушник проведе радећи за полицују није дуже од четири месеца, а сваког месеца органи реда, у чијој надлежности је истрага, морају да оправдају могуће продужење.
Мноштво компликованих правила која морају да се поштују онемогућава често коришћење деце у слижби полицијских доушника, зато је број документованих случајева попут овога веома мали.
Заменик министра МУП-а за безбедност Бен Волис поздравио је одлуку суда, напомињући да су од јануара 2015. године деце ангажована мање од 20 пута у овакве сврхе и да они остају &qуот;важно оруђе за истрагу најтежих злочина&qуот;.
Прошле јесени Сузан Вилијамс која је представљала владу на саслушањима у Дому лордова потврдила је да је од јануара 2015. године до октобра 2018. године само 14 малолетника ангажовано да раде као доушници. У тренутку доношења одлуке „велика већина&qуот; деце је била узраста од 17 година.
Како да сазнате планове екстремиста
Крисови родитељи су се развели када је дечак имао 17 година и он се практично нашао на улици. Крису је дијагностификована депресија и започето је лечење. У локалној џамији су му понудили кров над главом и храну. Једном приликом Крисови нови другари су га позвали на необичан догађај.
На том скупу Крис је испричао да пати од депресије и размишља о самоубиству, причао је не знајући да је окружен екстремистима. Али убрзо је схватио где се налази, када су му нови пријатељи предложили да умре за веру када већ не види смисао живота.
Крис је сам отишао у полицију.
Искушење је било велико: слањем Криса назад у џамију, полиција и специјалне службе могле би не само да сазнају о методама обучавања новајлија, већ да добијају правовремене информације о саставу екстремистичких група и њиховим плановима, као и да утврде ко из организацеје има приступ оружју и експлозивним направама.
Да би се донела одлука у вези са овим случајем укључено је Одељење за социјалну заштиту које је проценило ризике, укључујући психолошко стање Криса, и забранило да се дечак користи у сврхе тајног доушника.
Овај случај одиграо се пре 10 година. И до њега је дошао доктор Брајан Чапел са Универзитета у Портсмуту и описао га у својој дисеретацији.
Чапел је успео да утврди да првобитну процени ризичности ради управо онај припадник полиције који се први сусреће са дететом. Није могуће да се процени ниво обучености тог представника полиције. Међутим, један од полицајаца који је учествовао у сличним врбовањима, поделио је своје мишље са Чапелом: „Процена ризичности обавља се заједно са специјалним инспектором. Уколико се малолетник сматра способним [да учествује у таквој операцији], проверава се да ли је [цела операција] у складу са Законом о овлашћењима истражних органа из 2000. године. То подразумева и процену под којим условима и у каквим околностима особа мора бити уклоњена из операције&qуот;.
- Ко је био двоструки агент Ким Филби - енглески аристократа и совјетски шпијун
- Ко вас посматра и прислушкује
Полицајац треба да процени ситуацију на основу шест главних питања за процену вероватноће да ли ће малолетни доушник или полицајац који га надгледа задобити озбиљне физичке и психичке трауме. Завршно питање на које мора да се одговори је да ли смем да не предузмем ништа у датој ситуацији?
Од 2000. године од када је донесен Закон о овлашћењима истражних органа, британске власти нису објавиле никакве податке на основу којих би могло да се процени са коликом одговорношћу полицајци заиста поштују ову строгу уредбу.
„Полицајци морају бити ужасни манипулатори&qуот;
„Својим очима сам видео како потреба да се дуго времена лаже доводи до озбиљних психолошких траума, нарочито код рањивих личности које најчешће постају доушници. Што се тиче малолетних доушника, постоји велики ризик да се после таквог искуства поново врате у криминалну средину, осећајући да из ње нема излаза&qуот;, прича бивши полицајац Нил Вудс.
У пракси доктору Брајану Чапелу био је познат један случај када је младић који је врбован од стране полиције пукао и вратио се у криминалну средину. Нил Вудс је сигуран да је коришћење малолетника за доушнике одавно позната криминалцима, и да они заузврат застрашују малолетнике, забрањујући им да чак прилазе полицајцима.
Случај 17-годишње Саре, која је заправо враћена мушкарцу који ју је искоришћавао за пружање сексуалних услуга, доказује да је полиција све више склона укључивању деце у сличне истраге, не обраћајући пажњу на тежину ситуације, каже Вудс.
„Понекад полицајци морају да буду страшни манипулатори. Ја сам био страшан манипулатор. Тинејџер има мале шансе да се одупре таквој манипулацији&qуот;, закључује он.
*Имена свих актера који су оптужени за кривична дела су измењена.
Цртежи Олесја Волкова
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 05.21.2020)










