Zbog Ilinke završio na klupi u Medison parku
Politika 23.05.2020 | Marko Smiljić
Svake nedelje, već drugu godinu zaredom u Medison skver parku, pored Pete avenije, srećem Mitka. Na istoj klupi, uvek zagledanog u daljinu, sa iscepanim koferom na tri točkića. Kad me vidi, obraduje mi se kao najrođenijem. Dok pijemo kafu Mitko mi priča kako je jednog davnog hladnog januarskog jutra preplivao Dunav.
Više od decenije moja nedelja rezervisana je za lutanje ulicama Njujorka, bez ikakvog cilja. Sve što želim jeste da se izgubim među milionima „pomahnitalih” vikend turista i nebodera koji prete svakog trena da mi se sruče na glavu. Gledajući ih uvek me progone iste misli: „Kako su ih „sklapali? Koliko nesrećnika se sa njih strmoglavilo i završilo u plastičnim kesama? Dokle će prkositi vremenu, prirodi, ljudskoj pohlepi i osvajačima širom sveta?“ Pomislim postoji li
