Избори у Србији у доба корона вируса: Са улица и хала у виртуелни свет

Када је председник Србије Александар Вучић најавио да ће априлски парламентарни избори, одложени због епидемије вируса корона, бити одржани у јуну, многи су се запитали како ће изгледати изборна кампања у доба физичке удаљености, маски и забрана већих окупљања.

Један од могућих одговора стигао је овог викенда, првим изборним скупом Српске напредне странке у виртуелном онлајн свету - Вучић се обратио екранима на којима су се видела лица неколико стотина присталица и симпатизера владајуће партије.

У получасовном обраћању, председник странке и државе говорио је о резултатима Србије у борби са епидемијом вируса корона и економским успесима, а симпатизери су га, као и на скуповима уживо, поздрављали аплаузом.

Није било питања - као што их нема ни на предизборним скуповима - а у данима пред изборе, можда ће ово бити главни начин да се политичари обрате гласачима.

• Вучић: Избори ће бити одржани 21. јуна
• Слика Србије пред изборе - два скупа упркос свим забранама
• Ко је жена која је осмислила штрајк глађу и где је ту политика

'Тоталитарни карактер технологије'

Шта ће се дешавати ако се политичке кампање преселе у онлајн свет не можемо предвидети после првог онлајн митинга сматра професорка докторка Наташа Крстић са Факултета за медије и комуникацију у Београду.

„Да ли је то популистички, да ли је креативно, да ли гађа циљну публику и да ли је засновано на подацима... то би само истраживање могло да покаже&qуот;, каже Крстић.

Доктор Владимир Михић са Одсека за психологију Филозофског факултета Универзитета Нови Сад сматра да немогућност физичке близине мења повезаност бирача и политичара.

„Познато је да су емоције снажније изражене у групи, и позитивне и негативне.

„Оваква врста митинга преко интернета не може ни на који начин да замени праве митинг, у смислу осећаја које људи имају када долазе на скупове&qуот;, каже.

хттпс://ввв.инстаграм.цом/п/ЦАQдуб0ХQВ-/

Иако уз помоћ модерних технологија присталице могу да се нађу „лицем у лице&qуот; са говорницима, Михић објашњава да осећај припадништва и одјек поруке политичара неће бити исти.

„Ви онлајн можете да видите по бројевима колико је људи присутно, можете да чујете поруке политичара, без обзира да ли је то уживо или није, али је психолошки јако мала вероватноћа да ћете се везати за те поруке&qуот;, објашњава.

Професор политичке социологије на Универзитетском колеџу у Лондону Ерик Горди у првом онлајн митингу у Србији види „нешто узнемирујуће&qуот;.

„Веома, веома је чудна сцена где видимо председника у студију, окруженог екранима са лицима симпатизерима - изгледа као научна фантастика&qуот;, каже.

Пажњу му је привукао једина аудио реакција присутних симпатизера - аплауз.

„У научној фантастици, у таквим сценама, обично имамо и глас који издаје инструкције - у видеу смо могли да видимо да су учесници митинга поштовали неке инструкције - микрофони учесника били су искључени осим када је било потребно аплаудирати&qуот;, каже.

Горди сматра да је први онлајн скуп испољио „тоталитарни карактер технологије&qуот;.

„Подсећа на примере синхронизованих одговора које смо виђали у време Југославије, али и у Кини и Кореји. Има нечег узнемиравајућег у вези са овим видеом&qуот;, додаје Горди.

• Србија - земља ванредних избора
• Случај Твитер налога који су подржавали председника Вучића
• Фејсбук, Гугл и остали: Србија још без шалтера за жалбе

И пажњу Михића су привукли аплаузи на првом онаљн митингу владајуће партије.

„Чини ми се да у Србији имамо изрежиране аплаузе који треба да појачају утисак да се народ слаже са нечим што политичари говори. Ту нема двосмерне комуникације - политичари често говоре шта треба да се уради, а народ је ту да то прихвати или не прихвати&qуот;, каже.

А баш у двосмерној комуникацији види важност интернета и онлајн сфере када је повезивање бирача и политичара у питању.

„Онлајн комуникација би требало да подразумева покушај да се пошаље порука бирачима и оствари комуникација - да бирачи поставе питања, замерају, питају политичаре о ставовима&qуот;, каже.

„Идеја онлајн митинга није лоша, али је промашена - скуп где друга страна нема реч губи смисао - такве поруке је могуће послати и преко телевизије или их можете снимити и поделити на интернету&qуот;.

Одговоран начин политиканства

Професорка Крстић сматра да „политичке кампање које се одвијају онлајн у доба Ковида-19, без обзира на садржај и одабране канале, ипак представљају одговорно понашање&qуот;.

„Ако преселимо политичке кампање онлајн, то је један одговоран начин политиканства&qуот;, сматра она.

Престанак мера забране кретања, на улице Београда је извео присталице и власти и опозиције, упркос забрани окупљања више од 50 људи, што Крстић описује као „неодговорно понашање.&qуот; .

Присталице СНС-а подржавали су посланике Александра Мартиновића и Сандру Божић који су штрајковали глађу јер „тужилаштво и судство не реагују на фашистичке испаде Бошка Обрадовића&qуот;. Лидер опозиционог покрета Двери Обрадовић штрајкује глађу тражећи одлагање избора и преговоре власти и опозиције.

Полиција није прекинула скуп, већ је исте вечери Вучић затражио од грађана да се не окупљају до краја маја.

Дигитална кампања у дигиталној арени

Регионална дигитална арена далеко је од светских, процењује Крстић, наводећи кампању Барака Обаме која му је донела други председнички мандат и променила начин на који се друштвене мреже користе у политици.

„Далеко је и наша и регионална арена од коришћења Биг Дата(великих база података), микротаргетирања (циљања специфичних група становништва објавама) и других алата којима је Обама добио друге редседничке изборе&qуот;, каже.

Политичка комуникација на интернету усред светске пандемије није новост.

Горди истиче пример Велике Британије где се део парламента састаје и гласа путем видео линка, а део председничке кампање у Сједињеним Државама живи у онлајн свету.

„Нова ситуација није проблем за Трампа који има приступ медијима, али јесте за противнике&qуот;, каже и додаје да је демократа Џо Бајден у подруму инсталирао телевизијски студио како би се придружио дискусијама на телевизији&qуот;.

„Политичари широм света импровизују одговор на проблем вируса корона. Сви покушавају да схвате како и шта да раде&qуот;, каже Горди.

Политика у доба пандемије јесте занимљиво питање за демократију, каже Горди.

„Демократија се заснива на идеји да се одлуке доносе учешћем народа, да постоји контакт између институција и народа.

„Тренутно смо у фази када контакта има све мање - људима је поручено да не излазе из кућа&qуот;, каже.

Виртуелни простор који је заменио физички контакт се наметнуо као решење, али Горди упозорава да је то ипак вештачко окружење.

„Тај онлајн простор треба да се заснива на повезивању, исто као и интернет&qуот;, закључује.

Дигитални простор за време пандемије - шта смо највише претраживали у Србији?

Професорка Крстић је анализирала објаву компаније Гугл која је понашање корисника за време пандемије на претраживачу поделио у четири фазе:

Шок фаза - нагла промена у онлајн понашању:

„Претраживали смо симптоме корона вируса и остале информације о вирусу, али и Гугл школу, РТС планету и распоред наставе. Претраживали су се и појмови ванредно стање, полицијски час и 1. мај, Министарство здравља. Интересовале су нас и светске вести, попут Италија, Ворлдометрицс, што је могло да укаже и на потребу провере тврдњи струке којима смо били изложени&qуот;, каже Крстић.

• Фаза Покушавам да вратим контролу:

„Тражим утеху у нечему што ми је блиско и познато. Претраживали смо: Имунитет и витамин Ц, рецепти онлајн, дијете, маске, вежбе код куће. Интересантно је да су у овој фази Нетфликс серије имале велики скок у претрази, као и и Народно позориште онлајн&qуот;.

• Фаза самодовољности

„Тражили смо шишање код куће, али претраживали смо и здравствене симптоме попут срчана аритмија, то значи да су људи имали симптоме али нису могли или смели да потраже помоћ у медицинским установама&qуот;.

• Фаза - нови животни пут

„Почели су људи да претражују баштенске гарнитуре, бицикле, вежбе за скидање сала на стомаку, уради сам. То све показује да успостављамо неку нову нормалност&qуот;, каже Крстић.

Како изгледа дигитално небо Србије

„Ми смо на дигиталним платформама били и пре епидемије. Више од осамдесет одсто људи у Србији користи интернет свакодневно - Јутјуб има три и по милиона корисника, а Фејсбук три милиона&qуот;, каже Крстић.

Ипак, истиче да у Србији дигитално оглашавање не прати трендове у коришћењу интернета.

Медијски буџети за интернет маркетинг износе свега 17 одсто, а за телевизијски, 55 одсто, додаје.

„То су подаци пре епидемије, биће занимљиво да сагледамо да ли ће се нешто променити у перспективи, с обзиром да у развијеном свету дигитално оглашавање чини доминантан део медијског буџета&qуот;.

Само делић дигиталног неба заузима и политичко оглашавање.

• Фондација Шер: „Шифра за владин систем 'Цовид-19' завршила на интернету&qуот;
• Сексизам или маркетинг - реклама „Ваша жена је врела“ на билбордима
• Политички огласи, Фејсбук и транспарентност

Невладина организација Шер фондација пратила је рекламирање политичких партија почетком маја, на самом почетку кампања за парламентарне изборе.

Од када је објављено да ће избори бити одржани 21. јуна, највише реклама покренула је коалиција окупљена око Уједињене демократске Србије (УДС), а владајућа Српска напредна странка (СНС) није имала ни један политички оглас, пише у анализи Шера.

На Фејсбуку је петнаест различитих политичких актера рекламирало своје програме или лидере.

Проблем са Фејсбук реклама је, истиче Шер, то што не постоје доступни подаци о новцу који су странке потрошиле на ову врсту рекламирања, која је циљна група становништва и који је досег ових реклама.

Фејсбук је, након прошлогодишњих председничких избора у Хрватској, објавио податке о сумама које су странке или појединци потрошили, оквирном броју људи којима је оглас приказан, њиховом месту становања и полу.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.29.2020)