Svi psi idu u raj: Zbogom Kajo, ne moraš da oprostiš
Noizz 31.05.2020
Pre dve godine držala sam psa kojem su se noge tresle na ledenom metalnom stolu.
Bila je toliko preplašena da se na svetlosti sterilno bele sobe videlo kako joj opala dlaka leti oko izmučenog tela. Kolutovi opalog krzna okruživali su sto kao jeziv sneg. Gledala nas je u oči kao da se izvinjava što joj je loše. Umirala je. Sećam se trenutka u kojem pružamo veterinaru krvavu salvetu u kojoj se kroz krv nazire flourescentno roze boja otrova za pacove i rečenice "vaš pas se nije otrovao - vaš pas je otrovan". Sećam se kako javljam da neću doći na
