Da li sam sanjao Crnu Goru, ili – zašto Miroslav ne razume Ljuba Čupića
Sputnik 31.05.2020 | Piše Stojan Mirović
Ovo je priča o jednom snu koji sam sanjao u vozu, putujući po Evropi, znajući njenu istoriju, verujući da je podsećam na ono što je zaboravila, da bih se, kad sam se probudio sav u znoju, zapitao – da li sam to sanjao Crnu Goru koja, verujući da ide u Evropu, briše svoju istoriju i svoje heroje.
Stojim na železničkoj stanici Keleti u Budimpešti i pokušavam da shvatim sa kog perona ide voz za Beograd. Prvi kolosek – Vienna, nije. Drugi – Minhen, nije. Treći – Zagreb, nije. Pozsony, nije. Kako Pozsony? Čekaj, takav grad ne postoji u Mađarskoj, ne postoji ni u Evropi, na trenutak zaboravih da tražim kolosek sa kojeg kreće voz za Beograd. Prolazi železničar, ljubazno ga na engleskom pitam koji je to grad Pozsony, odgovara mi – Požun. Nije bilo interneta, pa
