Корона вирус, медицински радници и ментално здравље: „Најгоре ми је било да гледам како много људи умире"
Зашто је сада кључни тренутак за бригу о менталном здрављу здравствених радника који су радили у Ковид-19 болницама.
Ортопед Марко Младеновић пао је у, како каже, „краткотрајну депресију&qуот; када је почео да дежура у привременој Ковид-19 болници у Нишу, у јеку епидемије корона вируса.
„Најгоре је било када је велики број пацијената почео да умире&qуот;, каже Младеновић за ББЦ на српском.
Он је један од неколико стотина медицинских радника у Србији који су на врхунцу кризе бринули о пацијентима који су имали Ковид-19. Стручњаци кажу да је сада важан период за праћење њиховог менталног здравља.
Међутим, из Министарства здравља кажу да систематског праћења нема, јер је „генерално здравље лична ствар сваког појединца&qуот;.
- Ментално здравље и корона вирус: Како да прегурате пандемију и победите страх
- Како да не сагорите током пандемије
- Када љубав не може преко државне границе
„Ставиш човека на респиратор да му помогнеш, а он умре&qуот;
Почетком априла Штаб за ванредне ситуације Ниша одлучио је да се студентски дом у том граду претвори у привремену болницу за пацијенте оболеле од корона вируса.
Клиника за ортопедију и трауматологију Клиничког центра у Нишу, где Марко ради, добила је позив да пошаље три лекара.
„Након наглог 'бума' у Нишу, колеге са инфективне и пулмологије више нису могле да одговоре на толики број пацијената&qуот;, прича Марко.
Директор клинике у којој Младеновић ради замолио је колеге да се добровољно пријаве да помогну, како он не би морао да бира.
„Нас тројица млађих смо се пријавили како старије колеге не би морале&qуот;, каже Младеновић.
Он има 39 година, супругу и двојицу синова који иду у основну школу. Како би их заштитио, живео је у засебном стану током рада у Ковид-19 болници.
Децу је виђао једном у неколико дана, тако што би дошао до њиховог прозора да им махне са безбедне раздаљине.
„Чули смо се свакодневно, а ја сам им давао задатке: да ми нацртају вирус, да буду креативни. Трудио сам се да им помогнем да се растерете&qуот;.
Прве смене у Ковид-19 болници биле су му најтеже.
„Све је било хаотично, па је и опреме нестајало, али смо се за пет-шест дана организовали и добили све што нам треба&qуот;, прича Марко.
Наводи да расположење није опало само њему, већ и колегама. Трудили су се да једни другима буду подршка и одрже „позитиван дух&qуот;.
Младеновић претпоставља да је најтеже било анестезиолозима, који су уводили пацијенте у вештачку кому како би их ставили на респиратор.
„Ставиш човека на респиратор да му помогнеш, а он умре.
„У таквим ситуацијама смо сви били додатно збуњени и уплашени&qуот;, говори он.
А онда је пацијент са корона вирусом морао да има операцију кука.
Захват је био неопходан, али пацијент није смео да буде отпуштен из Ковид-19 болнице. Операција је носила ризик да се лекари и сами заразе.
„Ја сам понудио да га оперишем&qуот;, говори Марко.
Док се пресвлачио за операцију, размишљао је о породици и супрузи.
„Слом долази када људи почну да се опуштају&qуот;
Психолог Жарко Требјешанин каже да су медицински радници „били интензивно ангажовани на послу који је и иначе стресан, али са озбиљним ризиком да се заразе и тако угрозе не само себе, већ и породицу, пријатеље&qуот;.
Такође, „за радно време их нико није питао&qуот;, додаје.
„Слом долази када људи, који су ангажовали све снаге, почну да се опуштају&qуот;, истиче Требјешанин.
Због тога је, како каже, „кључни тренутак да се организује психолошка подршка медицинском особљу, уз праћење њиховог здравственог стања током најмање месец дана&qуот;.
Из Министарства здравља за ББЦ на српском кажу да се то не спроводи јер је „генерално здравље лична ствар сваког појединца&qуот; и додају да је здравствени систем у Србији „доступан апсолутно свим грађанима&qуот;.
Они додају да Министарству до сада нису пријављени случајеви инцидената међу здравственим радницима чији је узрок психолошки притисак.
Министарство наводи да је отворена телефонска линија за подршку здравственим радницима у Институту за ментално здравље у Београду, где професионалци за ментално здравље пружају неопходну помоћ и подршку колегама које се јављају.
Осим тога, кажу из Министарства, на Клиници за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић&qуот; постоје радионице на којима здравствени радници добијају подршку у препознавању и превладавању синдрома изгарања.
Шта су најчешћи поремећаји које медицински радници могу да очекују у овим околностима?
- Изгарање на послу, које се јавља у виду премора или потпуне исцрпљености;
- Разни облици неуроза;
- Клиничка депресија, која може имати неке од следећих симптома: снижено расположење, губитак енергије, интересовања и осећаја задовољства; поремећаји апетита и спавања, а понекад и суицидне мисли.
*Жарко Требјешанин
„Искуство које смо стекли током пандемије Ковид-19 показује да би било корисно да се у будућности организује психолошка подршка као стандард који се нуди запосленима у здравственом систему, посебно гранама које су процесиране као стресне професије&qуот;, кажу из Министарства здравља.
Страхови за психолошко здравље шире популације већ постоје у иностранству. Страни стручњаци се прибојавају могућег таласа проблема са менталним здрављем, као последице карантина и интензивног стреса.
Резултати истраживања о обраћању пацијената лекарима који брину о менталном здрављу, спроведеног на 1.300 испитаника широм Велике Британије, показало је да је 43 одсто психијатара приметило пораст броја случајева који захтевају хитну интервенцију.
„Сматрам да сам само радио свој посао&qуот;
Младеновић каже да се није „препао&qуот; када је требало да оперише пацијента са корона вирусом, али да „није било нимало пријатно&qуот;.
„Постоји страх од непознатог&qуот;, присећа се он.
Размишљање о ближњима га је више оптерећивало него шта ће бити са њим лично, каже. Али операција је прошла добро.
Ово није био једини пут да је Марко био у повећаној опасности да се зарази - колега са којим је делио собу за одмор разболео се од корона вируса.
Марков рођендан 29. априла, који је са породицом требало да прослави преко терасе уз торту, прошао је у тестирању на Ковид-19. Обележен је путем видео позива.
„Наравно да нисам смео да одем на торту док не стигну резултати&qуот;, препричава Марко. „Уопште ми није било свеједно&qуот;.
Касније му је саопштено да је резултат негативан.
Привремена Ковид-19 болница у студентском дому у Нишу, где је Марко радио, затворена је 6. маја.
Лекари су послати на краћи одмор пред повратак у радну рутину.
„Не сматрам себе никаквим херојем, чак ми је помало дегутантно да говоримо о херојству&qуот;, осврће се Марко на искуство рада у болници. „Сматрам да сам само радио свој посао&qуот;.
Иако се живот у Нишу донекле вратио у нормалу, Марко каже да су он и његове колеге на опрезу и спремнији да реагују уколико буде другог таласа епидемије.
„Сада смо добро уигран тим и ако поново крене, сигуран сам да ћемо бити бржи и организованији него први пут&qуот;.
- ШТА СУ СИМПТОМИ? Кратак водич
- МЕРЕ ЗАШТИТЕ: Како прати руке
- ДА ЛИ ЋЕ БИТИ ВАКЦИНА? Досадашњи напредак у истраживањима
- КОЛИКА ЈЕ СМРТНОСТ? Сазнајте више
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 06.04.2020)
