"Ту сам први пут угледао моју мирјану": Мештани Пилице враћају стари сјај запуштеном "споменику" где су срели своје прве љубави, играли, певали...

Да постоји вага која мери дозу среће у човеку, шта би, сад кад је стара зграда у Пилици напокон враћена општини на управљање, показала? Ко је срећнији - Радован Драгојловић који памти градњу овог сад оронулог здања, или Радомир Гавриловић, најзаслужнији што се о том објекту опет Пилица пита? Или можда неко од њихових пријатеља са којима заједнички, о свом руву и круву, улепшавају стару грађевину, жељни да она млађим нараштајима буде што је њима некада била.