Деца и рад: Хоће ли због пандемије одрасли још више израбљивати децу

Међународна организација рада упозорава да би економске последице корона вируса могле да приморају децу да ујош већем броју постану радна снага, често се упуштајући у опасне активности и под нездравим радним условима.

Али забране и закони о дечјем раду такође би могли да буду угрожени - је ли дошло време да се преиспитају постојећа правила?

Економске последице пандемије Ковида-19 врло ће вероватно повећати број деце која се искоришћава за рад, упозорава Међународна организација рада (ИЛО).

• Да ли се Нутела прави од лешника које беру деца
• Дечји бракови - живи реликт прошлости
• Да ли бисте допустили да ваше дете постане „дечји инфлуенсер“

У извештају објављеном поводом обележавања Светског дана борбе против дечјег рада, 12. јуна, ова агенција Уједињених нација каже да би финансијске потешкоће могле да подрију законе усвојене како би се заштитила деца од рада који их лишава „њиховог детињства, њиховог потенцијала и њиховог достојанства, а који је штетан и по њихов физички и ментални развој.&qуот;

„Забринути смо да ће земље попустити законе и уклонити заштиту која спречава децу да раде&qуот;, рекао је за ББЦ Бенџамин Смит, експерт ИЛО-а за дечји рад.

„Наш став је да је сваки одлазак у том правцу неприхватљив. Криза није изговор да се пониште резултати које смо постигли до сада.&qуот;

Колико деце ради?

ИЛО дефинише дечји рад као кршење основних људских права и страхује да би, како се корона вирус буде ширио, он могао да се нађе у порасту - будући да деца не иду у школу а многе породице западају све дубље у сиромаштво.

Најновије бројке показују да има 152 милиона деце узраста између 5 и 17 година коју организација сматра „жртвама дечјег рада&qуот;.

Око половине њих учествује у ономе што се квалификује као опасан рад - упуштање у опасне активности или под нездравим околностима.

Овај тренд је најучесталији у Африци, где је свако пето дете припадник радне снаге, према проценама из 2016. године.

Дечји рад, за који ИЛО каже да се састоји углавном од неплаћеног рада у оквиру породичне јединице, покрива низ конвенција УН-а које је усвојило више од 180 земаља.

Глобална посвећеност искорењивању ове појаве до 2025. године такође је део Циљева одрживог развоја УН-а, а бројке доследно опадају, према тврдњама различитих организација које надгледају дечји рад широм света.

Али Смит се плаши да ће пандемија извршити притисак на породице директно или индиректно погођене болешћу.

• Јутјуб кажњен са 170 милиона долара због злоупотребе дечијих података
• „Батина није из раја изашла&qуот;: И Шкотска забрањује физичко кажњавање деце
• Деца војници: „Како сам доспео овде&qуот;

Постоји и бојазан да ће економске недаће које је изазвала пандемија појачати позиве да се преиспита забрана дечјег рада или да ће то навести земље да попусте своје законе.

„Ризикујемо да изгубимо читаву генерацију уколико то не урадимо како треба&qуот;, каже стручњак.

Између 2000. и 2016. године, дечји рад је опао широм света за 38 одсто. То значи да широм света постоји 94 милиона деце мање која раде.

А опет су неке земље отишле у супротном смеру.

Боливија је 2014. године смањила минималну старосну границу за легално запослење, са 14 на 10 година под одређеним условима и уз надзор владе - што је био потез који је изазвао контроверзу и добио критике многих организација за заштиту људских права.

Друге земље то можда нису легализовале, али свеједно имају велики број дечјих радника.

Неки експерти су довели у питање и ефикасност универзалне забране дечјег рада. Група међународних академика је 2016. године рекла да је забрана „штетна и непотребна&qуот;.

Њихов главни аргумент? Да рад не мора нужно да се доживи као нешто лоше по децу.

Заговорници промене закона често наводе као пример случај америчког сенатора Тома Харкина: он је 1993. године предложио закон који би забранио увоз сваког производа направљеног уз помоћ дечјих радника.

Харкин, демократа из савезне државе Ајова, нарочито се намерио на одећу прављену у Бангладешу, после телевизијске репортаже која је оптужила гиганта Волмарт да се ослања на добављаче који користе илегални дечји рад у иностранству.

Закон никад није усвојен, упркос бројним покушајима током читаве деценије. Али само је првобитан предлог био довољан да преплаши власнике фабрика у Бангладешу и да они готово моментално распусте читаву дечју радну снагу.

То се у оно време свело на најмање 50.000 деце, према Џо Бојден, професорки Међународног развоја на Универзитету у Оксфорду.

„Резон иза предлога закона сенатора Харкина био је да кад се забрани дечји рад, деца ће се тада вратити у школе. Али студија која је спроведена на делу деце није пронашла ниједно дете које је било у прилици да похађа школу&qуот;, рекла је Бојден за ББЦ у интервјуу 2018. године.

„Многа од њих завршила су на много опаснијим алтернативним занимањима, као што је проституција и круњење цигала. А та алтернативна занимања заправо су била много опаснија од рада у текстилној индустрији.&qуот;

Бојден, која је спровела студије на хиљадама деце у Етиопији, Индији, Перуу и Вијетнаму, сматра да правне норме не одражавају свакодневну реалност деце.

Може ли рад да помогне деци у сиромашнијим земљама?

Она објашњава да многа деца комбинују рад са образовањем, користећи новац зарађен на послу да плате школске књиге и униформе, као и да помогну код трошкова у њиховим домаћинствима.

Бојден је такође чула од неке деце коју је проучавала да су она вољна да раде.

„Оно што виђам међу децом у сиромашним земљама која раде веома је постепен улазак у рад. Она већ поседују многе неопходне вештине&qуот;, рекла је она.

„Она већ знају да рукују новцем. Она већ знају да продају ствари.&qуот;

Кад је у питању преиспитивање забране дечјег рада, неки гласови - укључујући саму децу раднике - тврде да су строги закони препрека њиховим правима и заступају промену правила.

„Нема никаквог смисла&qуот;

Бенџамин Смит из ИЛО-а, међутим, критикује било какав предлог да се попусти регулатива о дечјем раду.

Иако он признаје да је практично немогуће спречити свако дете на свету да ради и да би посао могао да буде сламка спаса за неку децу у сиромашнијим земљама, овај експерт чврсто стоји иза тога да актуелни закони на смеју да се мењају.

„Ми знамо да постоје деца која морају да раде и која нам говоре да им је то потребно да би донели храну на трпезу. Ми то не оспоравамо.&qуот;

„Али нема никаквог смисла због тога смањити заштиту све деце на свету&qуот;, каже Смит.

„Дечји рад продубљује сиромаштво код деце и одузима им детињство.&qуот;

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.12.2020)