У блог посту дужем од 3.000 речи, ауторка романа о Харија Потера Џ.К. Роулинг објаснила је зашто је одлучила да се огласи о родним питањима. Али зашто је то изазвало толику контроверзу и да ли су неке од чињеница из њеног блога тачне?

Како је све започело?

Прошле суботе, Џ. К. Роулинг се на Твитеру успротивила изразу „људи који менструирају&qуот;.

Уместо израза „жена&qуот;, последњих година неке родне групе користи израз „људи који менструирају&qуот; као транс-инклузивни израз.

• Може ли флашица сока да „прода” прихватање ЛГБТ људи у Србији и региону
• „Молила сам Бога да ме претвори у девојку“
• Ели и Нила: Од „ње“ до „њега“– па назад до „ње“

Роулинг је указала на онлајн коментаторски чланак насловљен „Стварање равноправнијег пост-Ковид-19 света за људе који менструирају&qуот; и написала на Твитеру, где има 14,5 милиона пратилаца:

„'Људи који менструирају.' Сигурна сам да је некад постојала реч за те људе. Нека ми неко помогне. Вумбен? Вимпунд? Воомуд?&qуот;

На то је надовезала наредни твит, рекавши да биолошки род (што ће рећи, медицинска класификација додељена по рођењу, коју одређују анатомија, хормони и хромозоми) мора бити заштићен.

Каква је била реакција?

Два дана касније, главни глумац у франшизи филмова о Харију Потеру, Данијел Радклиф, критиковао је твитове Роулингове у блогу написаном за групу која се бори за права ЛГБТ заједнице „Тревор проџект&qуот;, рекавши да су „транс жене - жене&qуот;.

Од тада су глумци Ема Вотсон, која је у филмовиома о Харију Потеру играла Хермиону Гренџер, Бони Рајт, која је играла Џини Визли, и Кејти Лунг, која је играла Чо Чанг, такође критиковали твитове Роулингове.

Како је Џ.К. Роулинг реаговала на ове критике?

После неколико дана тишине, Џ.К. Роулинг је објавила опсежан блог пост на свом сајту, објаснивши своје резоновање о родном идентитету.

У есеју од 3.600 речи, она је објаснила да је део њене мотивације да говори о овоме као заговорнице искључивих места за биолошке жене (као што су затвори и тоалети) и као жртва злостављања, и да „ожиљци који остану после насиља и сексуалних напада не нестају&qуот;.

Она је насловила твит који води до овог блога 'ТЕРФ ратови'. (Израз ТЕРФ је акроним за транс-искључиву радикалну феминисткињу). Ево неких тврдњи из њеног блога које је ББЦ проверио.

Да ли је „терф&qуот; увреда?

Језик је посебно важан и осетљив у овој расправи. У свом блогу, Џ.К. Роулинг је рекла да је израз „терф&qуот; коришћен против неких жена у овој дебати - и да је то увреда која их аутоматски одређује као трансфобичне кад говоре о правима заснованим на роду као што су одвојени тоалети или затвори за биолошке жене.

Терф - транс-искључива радикална феминисткиња - врста је феминистичке мисли која не укључује транс жене (оне којима је биолошки додељен пол мушкарца по рођењу).

• Џудит Батлер о протестима српских студената, случају Марије Лукић и ненасиљу
• Бармен легендарног геј бара Стонвол: Млади ЛГБТ људи у Србији треба да се држе заједно
• „Мрзео сам хомофобичног очуха, а онда се он декларисао као транс жена“

Израз је смислила феминистичка блогерка Вив Смајт 2008. године кад је писала о „транс-непријатељском&qуот; окружењу у феминистичким дискусијама.

У каснијем коментару за лист Гардијан она је рекла да се израз „повремено користи као оружје и међу онима који заговарају транс-инклузију у феминистичким/женским просторима, и међу онима који траже искључивање транс особа из простора одређених само за жене.&qуот;

Маја Фортстејер је изгубила посао због твивота о трансродној проблематици

Маја Фортстејтер је радила као истраживачица и гостујућа сарадница у Центру за глобални развој (ЦГД), међународној експертској групи која се бори против сиромаштва и неједнакости.

Она је оптужена да је користила „увредљив и искључив&qуот; речник у твитовима из 2019. године усмереним против владиних предлога за реформу Закона о признавању рода како би се дозволило људима да се самоидентификују као супротни пол.

Маја Форстсејтер јесте престала да ради за ГЦД, али није изгубила сталан посао. Експертска група је саопштила да је она била на привременом уговору који није обновљен.

Маја Фортстејтер је против Центра за глобални развој поднела тужбу за повреду радних права, али је изгубила парницу у децембру 2019. године.

Експертска група је рекла за ББЦ: „Госпођа Фортстејтер није имала неопходни радни статус да захтева ова права јер је била неплаћена гостујућа сарадница и повремена плаћена саветница.&qуот;

Позивање на студију о „брзој навали родне дисфорије&qуот; Лисе Литман о брзој тинејџерској родној транзицији

У посту на свом блогу, Џ.К. Роулинг наводи студију објављену у академском часопису ПЛОС Ван Лисе Литман, професорке са Браунове универзитетске школе јавног здравља, која је написала студију 2018. године у којој је интервјуисала 250 родитеља тинејџера који су доживели нагле сумње у властити родни идентитет.

У студији се говори о друштвеним мрежама и притиску вршњака као могућем објашњењу зашто би неки геј тинејџери могли да желе родну транзицију.

После објављивања чланка, професорка Литман била је изложена критикама транс активиста и академика, укључујући и часопис у ком је чланак објављен, ПЛОС Ван, који је критиковао њену методологију: наиме, они су тврдили да је узорак био премали и да трансродна деца нису била интервјуисана, само њихови родитељи.

ПЛОС такође сугерише да је могло да буде и извесне „само-изабране пристрасности&qуот; - што се обично односи на групу људи која захтева да учествује у студији, мотивисана властитим уверењима.

У ревидираном блогу из 2019. године, уредник ПЛОС Вана Јоерг Хебер извинио се „транс и родно-варијантној заједници&qуот; због студије Литманове рекавши да „та студија, укључујући њене циљеве, методологију и закључке, није стављена у одговарајући оквир у објављеној верзији&qуот; и да мора да буде исправљена.

Универзитет Браун повукао је своје саопштење за штампу поводом студије Литманове.

Одлуку да се уклони ово саопштење за штампу критиковао је бивши професор са Харварда Џефри С. Флајер који је рекао да је универзитет требало да заштити Литман и њен рад.

60-90 одсто родно дисфоричних тинејџера то прерасте

Није јасно на коју студију се овде позива Џ.К. Роулинг.

Било је једанаест светских студија о родном идентитету и тинејџерима између 1972. и 2013. године, три са накнадним пропратним радом.

Све студије према клиничком психологу доктору Џејмсу Кантору закључиле су да се између 60 и 90 одсто тинејџера интервјуисаних који су се идентификовали као трансродни касније предомислило.

• ЛГБТ и Балкан: Од забране до полуслободе
• ЛГБТ и домаћа кинематографија: Снимање филма у своја четири зида или нешто више
• „Пријавили су нас јер смо дозволили петогодишњем сину да носи женску одећу“

Међутим, сирови подаци нису доступни за већину ових студија, тако да није могуће до краја проверити њихове наводе.

Најскорија студија била је спроведена 2013. године за „Часопис америчке академије за дечију и адолесцентску психијатрију&qуот;.

Студија се бавила са 127 адолесцента, а истраживачи су открили да је осамдесеторо те деце (млађе од 12) престало да се идентификује као трансродно када су напунили 16 година.

Каснији есеји о овој студији критиковали су методологију, зато што су истраживачи сврстали свакога ко се није вратио на своју родну клинику ради контроле у категорију „више не жели да се идентификује као трансродна особа&qуот;, што можда није био случај.

Више од четвртина деце која су учествовала у студији нису могла бити пронађена зарад накнадне провере.

„Све што мушкараца треба да уради да би 'постао жена' јесте да каже да је жена&qуот;

Ово је можда најосетљивији од свих аргумената о роду.

Изражена је забринутост да простори одређени за оне који су рођени као жене (као што су женски тоалети и женски затвори) могу бити злоупотребљени од мушкараца који просто кажу да се идентификују као жене да би стекли приступ тим просторима.

Случај који се често цитира јесте онај осуђене сексуалне преступнице Карен Вајт, која је легално била мушкарац, али је ушла у британски женски затвор 2017. године и проглашена је кривом за сексуални напад на две затворенице.

Извештај Министарства правде о затворима у Енглеској и Велсу открио је да је 11 трансродних затвореника који су рођени као мушкарци и законски остали мушкарци, али су се сами идентификовали као жене, било сексуално нападнуто у мушким затворима.

У истом извештају наводи се да укупан број трансродних жртава далеко надмашује број оних који су осумњичени да су вршили сексуалне нападе, са само једним таквим случајем 2019. године.

Закон о признавању рода усвојен је 2004. године у Великој Британији са циљем да следи најбољу праксу усвојену у другим земљама као што су Ирска, Данска и Норвешка. Овај закон је тренутно под ревизијом.

Према том закону, транс људима може законски да се призна њихов род.

Да би добиле Сертификат о признавању рода, транс особе морају да набаве медицинки извештај од лекара, да су старије од 18 година и да су живеле у свом одабраном роду најмање две године.

Признавање рода је контроверзна тема у више земаља. У мају ове године трансродни људи у Мађарској изгубили су законско признање, што значи да не могу више да мењају род и име на званичним документима, као што су личне карте и венчани листови.

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.14.2020)