Ми, црнци
Данас 21.06.2020 | Пише: Бора Ћосић
Мало кад је смрт једног човека добила тако глобалне, опште размере, макар био обичан појединац, још к томе Црнац. Сад се одједанпут, бар за мајушни моменат, учинило да на свету постоји само један једини субјект, па да сви остали, истом су његове реплике.
А тако би, заправо, требало да буде, да светом хода тај драгоцени уникат, макар оваквих било на милијарде. Да у том мастодонтском хербарију, каталогу неизбројивих нумера, увек егзистира јединачни створ, овако увећаног значаја, чак и кад није обележен неким добрим или злим удесам. То би био коначни успех у поништењу масе, остављајући јој само ингеренције збирне именице. Морала би се, међутим разградити читава стратегија граматике, у којој, неоправдано, на начин
