Ја се надам

Кемо, Наши прсти заборавljају свирати наши гласови пјевати ми се више не сјећамо својих стихова цхитарре морте, цхитарре морте – мртве гитаре Зар ће само они пјевати оне страшне рефрене умилним и пријетећим гласовима рефрене саставljене од погрдних ријечи у упропаштеном језику с нељудским гестама Не вјерујем, опет ћемо ми у глухо доба кроз пљусак Улицом Данијела Озме заштићени једино слабом копреном пријатеljства које је увијек неразјашnjен случај Опет ћемо ми... А