И у добру и у злу: Породица лабудова са Саве чека да се мама опорави
Призор лабудице са повређеним крилом су током јуна могли да примете многи шетачи Савским кејом. Ево шта да радите ако сретнете ову породицу.
Лабудица са породицом - мужјаком и четири младунца - која кружи Савом са повређеним крилом, призор је који су током јуна могли да примете многи шетачи на Савском кеју. „Повређена женка је на нашој евиденцији од 6. јуна и није животно угрожена&qуот;, кажу из ЈКП „Ветерина Београд&qуот; за ББЦ на српском.
Тик уз обалу, уз повремене изласке на копно и кратко пливање, лабудица углавном одмара ван воде, док је остатак њене шесточлане породице увек у непосредној близини.
- Штене прогутало штап, лекари му операцијом спасили живот
- Да ли слепи мишеви преносе корона вирус
- Како да боље разумемо мачке и оно што желе да нам поруче
„Лабудови су моногамне животиње и живе у паровима. Иначе се не раздвајају, па се неће раздвојити ни у овој ситуацији, то је за њих потпуно нормално и очекивано понашање&qуот;, каже оринтолог Завода за заштиту природе Иван Меденица за ББЦ на српском.
И у добру и у злу
Меденица подсећа да лабудови, који у просеку живе 20 година, цео живот проводе са једним партнером.
Лабудови су у Србији заштићена врста.
Толико су везани за своје партнере, да их чак и оринтолози пребројавају у паровима.
Према последњим доступним подацима оринтолошке студије „Птице Србије: Процена величине популација и трендова птица гнездарица 2008-2013&qуот; у земљи живи између 200 и 250 гнездећих парова лабудова.
Из ЈКП „Ветерина Београд&qуот; кажу да је повређена лабудица први пут примећена на Земунском кеју.
„Двапут је покушано хватање како би је прегледали, али она је оба пута побегла у дубину&qуот;.
Осим тога, истичу из „Ветерине Београд&qуот;, раздвајање се „не препоручује, јер би могло да угрози младунце, па и читаву породицу&qуот;. Они додају да лабудица не може да лети, али да нормално плови и може самостално да се храни.
Кажу да се њено стање редовно прати, а план је да јој се укаже помоћ када младунци буду мало старији.
„Тада бисмо могли да је, безбедно по целу породицу, сместимо у зоолошки врт на опоравак&qуот;, кажу из ЈКП „Ветерина Београд&qуот;.
Породица се премешта дуж обале Саве, а најчешће борави између Бранковог моста и Земунског кеја.
У недељу 28. јуна, лабудица је примећена на бетону испод Бранковог моста. „Лабудови често излазе на копно, јер пасу траву&qуот;, објашњава оринтолог Иван Меденица.
„Птица је вероватно покушала да пронађе храну&qуот;.
Пролазници су фотографисали повређену лабудицу, која се претеће оглашавала када би се неко приближио. Поред тога, оглашавао би се и партнер из воде. Многи су позвали да пријаве случај, кажу из „Ветерине Београд&qуот; и додају да су само током викенда примили десетине позива.
Шта да радите уколико сретнете повређеног лабуда?
„Лабудови су врло територијални и могу да буду агресивни према другим птицама и људима, чак и када су повређени, а нарочито када имају младунце&qуот;, каже Меденица и додаје да је агресивност појачана када се излегну млади.
Препорука је да се не приближавате и не провоцирате птицу ни на који начин.
„Посебно је важно да се птица не узнемирава баш зато што има повређено крило, јер лабудови машу крилима када штите територију, а у овом случају је потребна имобилизација и мировање - као када би човек поломио руку&qуот;, додаје оринтолог.
Меденица наглашава да лабудовима и другим гнездећим птицама не треба давати „храну за људе&qуот; - хлеб, смоки, кокице и слично.
„Таква храна садржи адитиве који ремете метаболичке процесе код птица&qуот;, истиче оринтолог и додаје да се могу давати семенке, али из даљине, како се птица не би осетила угрожено.
Он препоручује да се храна остави мало даље од птице и додаје да лабудови имају одличан вид, те да ће сигурно приметити семенке које им оставите.
„Међутим, најбоље би било да избегавате контакт са повређеним птицама, јер нису баш способне да беже, због чега прилазак доживљавају као стрес&qуот;.
Како функционишу породице лабудова?
Меденица каже да се, пред сезону парења, парови лабудова одвајају од јата како би пронашли место за гнежђење.
„Свака породица бира територију за себе, у већ спојеним паровима, и одлази на одабрано место&qуот;, каже оринтолог. Он додаје да се „новоспојени парови понекад туку са другим паровима, али на крају сви пронађу своје место&qуот;.
Сезона гнежђења, која је у току, значи да се птице брину о јајима, а затим и о младима који су се излегли. Партнерска заједница лабудова је релативно трајна.
„Моногамија је мање-више доживотна, али ако се плодност или способност једног од партнера да брани породицу умањи, један од лабудова може да напусти партнера и потражи себи другог&qуот;, објашњава оринтолог.
О пачићима лабудови брину око две календарске године, пре него што их пусте у самосталан живот.
„Често се дешава да млади лабудови остану у оквиру породице чак и када мајка и отац оснују ново легло&qуот;, каже Меденица.
Међутим, ако нема довољно хране на одређеној територији, мужјак и женка ће отерати поодрасле младунце како би прехранили нове.
„Генерално, код птица не постоји појам породице као што би то било са људима&qуот;, закључује оринтолог.
Лабудови се релативно споро размножавају. Паре се једном годишње, а потребне су око четири године да јединка достигне пуну физичку и полну зрелост.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 06.30.2020)
