Тимоти Лес: Спор око Косова неће се решити онако како се Вашингтон нада

С обзиром на две велике препреке које су избиле током протеклих недеља, не постоји могућност да се спор око Косова реши "онако како се то Вашингтон нада", сматра бивши британски дипломата, вођа пројекта "Студије дезинтеграције" Центра за геополитику Универзитета Кембриџ и аналитичар Демостата Тимоти Лес.

"Прва препрека је улазак Европске уније у дебату о статусу Косова именовањем Мирослава Лајчака. Ово је значајно јер Лајчаков посао није толико да реши статус Косова, колико да стопира Сједињене Америчке Државе да питање реше поделом Косова, чији би се дестабилизујући ефекти, како се плаше Немачка и друге државе, могли прелити на цео регион", навео је он у ауторском тексту за Данас.

"Друга препрека је подизање оптужнице за ратне злочине против Хашима Тачија, као и његово касније повлачење са места водећег преговарача Косова са Србијом. Ово је важно, јер је Тачи био један од ретких политичких фигура са Косова који је био вољан да направи договор са Србијом, а да то укључује поделу, а његов одлазак оставио је велики празан простор без иједног кандидата који би га наследио", наводи се у тексту.

Лес сматра да су то "лоше вести за САД које већ скоро три године покушавају да реше статус Косова, мада су једва успеле да покрену преговоре".

Он каже да ће намера Америке бити да настави процес јер је Вашингтону у интересу да неутралише потенцијалну тачку сукоба и истисне Русију са Балкана и да специјални изасланик за дијалог Косова и Србије Ричард Гренел "сматра да има утицај на Приштину када прети да ће оставити недовршен правни статус Косова, ако Албанци одбију да склопе споразум са Србијом".

"Међутим, за САД ће овај пут највероватније бити затворен. Најновији преговарач са Косова, премијер Авдулах Хоти, никада није био присталица поделе Косова и нерадо ће прихватити било који договор који се темељи на овој идеји. Он, такође, није компромитован оптужбама за разне злочине који су, како се чини, играли кључу улогу у Тачијевом прихватању поделе Косова", додао је он.

"Да ствари буду још компликованије, за САД у овом тренутку нема видљивих алтернатива. У теорији, САД би могле извршити притисак на Србију да призна Косово без територијалне компензације. То ће вероватно бити "тактика избора" потенцијалне Бајденове администрације и могла би ускладити САД са европском позицијом", наводи Лес.

"Како се Србија јасно изјаснила средином 2000-их, она неће безусловно уступити Косово и одбацује идеју да нејасна и далека обећања о чланству у ЕУ могу у овом случају да буду надокнада... Ефекат таквог приступа био би да Србију гурне ближе Русији и Кини чију би подршку Београд покушао да искористи - што је супротно од онога што желе САД", додао је он.

"САД би могле подстаћи ЕУ да промени свој став и прихвати поделу као исход. То није немогуће, будући да су кључне личности, попут Жозефа Борела, Емануела Макрона и Себастијана Курца, показале да су попустљиви према овој идеји", сматра Лес.

Он додаје да је у тој варијанти проблем Немачка са којом "САД имају лоше односе и чија се лидерка Ангела Меркел противи прекрајању граница. Сходно томе, било каква промена европске позиције морала би да сачека да Меркел напусти функцију на јесен 2021. године и да се нада новом лидеру који ће имати другачији приступ косовском питању".

"То оставља још једну опцију за САД - да сарађује са Србијом као конструктивнијим партнером на једностраном решењу у коме САД признаје захтев Србије за севером Косова, а Србија признаје остатак Косова као независну државу. Такав приступ већ има преседан након уклањања Косова из Србије 2008. године у решењу које је једнострано договорено са Албанцима",наводи он.

Лес додаје да ни то не би решило ствар јер "север Косова тренутно није стварни део Србије, што значи да би га Београд морао присилно анектирати, ризикујући физички отпор код Албанаца" и да "нема гаранција ни да би друге стране, пре свега ЕУ, прихватиле овај исход".

"Све ово говори да је мала вероватноћа да ће бити неког већег искорака у процесу решавања Косова који је био испуњен од почетка до краја. Ако Београд инсистира на подели као предуслову за признање, а Приштина, коју подржава ЕУ, одбије да то прихвати, онда ће косовски проблем неизбежно остати заглављен", наводи он.

Лес сматра да није јасно да ли ће застој у косовском спору зауставити и друге политичке процесе на Балкану који су били покренути због потенцијалне поделе Косова и у том контексту помиње тежњу Косова да се приближи Албанији.

"Краткорочно, Косово ће највероватније наставити да цементира тај однос како би одвратило Србију у њеном плану са севером Косова било каквом конкретном акцијом. Средњорочно, ако Србија настави да инсистира на неприхватљивој подели као предуслову за признање, Косово може да се одлучи на уједињење са Албанијом, као једини расположив начин за окончање стања правног вакума", наводи он.

"И други делови албанске дијаспоре такође гурају промену свог статуса. Прешевски Албанци тачно доживљавају поделу као генерацијску прилику да се одвоје од Србије и уједине са Албанијом. Слично важи и за Албанце из Северне Македоније, ако Албанија и Косово створе националну државу којој они могу прикључити своју територију. Не изненађује што је ова претња покренула низ позива македонских лидера да не дирају границе региона", наводи се у тексту.

"Перспектива поделе Косова је такође потпирила нереде у Црној Гори, која је забринута због последица наводног регионалног реваншизма Србије... Срби у Босни су одговорили на могућност поделе Косова покушавајући да ставе статус Републике Српске на преговарачки сто", додаје Лес.

Све ово задаје главобољу Америци, која се поставила као водећа на Балкану и чији приоритет је "увек било решавање проблема 'од случаја до случаја', а не решавање појединачних спорова као дела већег, интегралног проблема који произилази из вештачке поделе Срба, Албанаца и Хрвата у више независних држава".

(Бета, 04.07.2020)