Храм светог Саве, бунар без дна

Вазда је по кафанама било емоционално уздрманих гостију; то се распева, расплаче, музика око њега, понавља исту песму до неиздржа (после које каткад избије и понека туча због сукоба интереса); разбацује новце, музичари срећни, одјекују претње онима што лажу да је Србија мала, призивају се Дража, или нека Перса, Драгица, Марица, срцоломка, што га молила “тим животом да не живи”, па збрисала главом без обзира. Такав један лик редовно заборављао на кућевне