Штампа на немачком о протестима у Србији: Бес који одлази у празно

Највећи проблем најновијих протеста у српским градовима је што нема предводника ни јединствених захтева и што је опозиција неспособна да помогне демонстрантима, пише штампа на немачком језику.

Немачка агенција Дпа пише да су људи у Србији јуче изашли на улице пети дан заредом , али да је пред парламентом било "свега 500 до 1.000 људи", преноси Дојче веле.

"Демонстранти су се распоредили по осам коловозних трака пред зградом, по тротоарима и у оближњем парку. Протести су били мирнији него претходних дана. И у другим српским градовима било је окупљања", наводи Дпа.

Швајцарски таблоид Блик као највећи проблем протеста издваја што "нема јединствених захтева нити гласноговорника".

"Посматрачи наводе да се све више чују пароле и песме о Косову, да је све више икона и религијских симбола. Националисти пребацују председнику Александру Вучићу издају, јер је после немачко-француског посредовања пристао на нове разговоре са Косовом", наводи Блик.

Лист додаје да "недостатак заједничких захтева олакшава српским властима да демонизују демонстранте".

"Власти тврде да су протести 'покушај пуча' и исход тобожњег роварења страних сила које нису прецизно дефинисане", пише Блик.

Циришки лист Ноје цирхер цајтунг (НЗЗ) у обимном чланку у недељном издању оцењује Вучићево понашање током пандемије.

"Лутао је између улоге забринутог оца и застрашујућег деспота. Народ му већ дуго не верује јер зна да политички интереси одређују потезе. Па и када је у питању објављени број новозаражених", пише НЗЗ.

Ауторка наводи да су "незапосленост и сиромаштво за Србе далеко важније теме од демократије".

"Плате су ниске, пензије још ниже. У тој ситуацији човек не размишља да ли опозиција успева нешто да каже у парламенту у Београду, већ пре размишља о томе да ли ће ове седмице имати новца за прашак за веш. Ту људе слабо занима да ли су скоро сви медији глајхшалтовани и да ли шире владајућу пропаганду. Уместо тога, боре се са чињеницом да су као конобари или собарице остали без посла услед корона кризе", пише НЗЗ.

Угледни циришки лист додаје да је то водило протестима, јер је многима "јасно да би их ново затварање коштало егзистенције".

"Суочен са бесом улице, Вучић је направио заокрет. Када је повукао одлуку о забрани кретања, пребацио је одговорност на премијерку Ану Брнабић иако свако зна да он одлучује. Таквим политичким театром заправо пушта маглу несигурности", стоји у тексту.

НЗЗ наводи да "ауторитарном систему не жели да се потчини тек танки слој образованих људи из већих градова", да су на улицама сада махом људи између 18 и 25 година "који имају још много снаге и још много живота пред собом", али "не успевају да прелију огорчење у политичке захтеве, између осталог, јер је опозиција неспособна да им помогне".

"Родитељи ових бунџија су пак одавно исцрпљени и неспремни да устану. Они који су се 2000. борили за демократизацију друштва, одустали су. У Београду живе као у мехуру, без контакта са људима са села који гласају за Вучића и чији свет и бриге не разумеју. Заробљени су у ауторитарном систему који њихова деца желе да дигну у ваздух. Али ни овај пут не делује да ће устанак бити успешан", додаје НЗЗ.

(Бета, 12.07.2020)