Ljubomora

Jutros smo nastavili tamo gde smo sinoć stali, pošto smo se ućutali od straha da ne uznemirimo komšije… a i ovi naši zidovi, ko da su od papira, ne možeš pošteno ni da se posvađaš u tajnosti. Kad se samo setim kako su se moji roditelji svađali, ma to je sve prštalo po stanu, al brate moj, to je bila gradnja, predratne zgrade, zidovi debeli pola metra, možeš bre da se svađaš i u radno i u neradno vreme, nema ko da te čuje. Uvek je tako, čim pomenem Stanislavu. Moju