И код усташа писао да је Србин
Вечерње новости 21.07.2020 | Миливоје Павловић
ПОШТО је био професор по образовању, и неко време успешно деловао као педагог, Селимовић није могао да одваја белетристичко стварање од научне сфере. Још од 1948. он у листовима и часописима објављује критичке коментаре о књигама, пре свега о онима чији аутори живе у Босни и Херцеговини.
Први такав текст односио се на "Записе из ослободилачког рата" Родољуба Чолаковића (1948). Средином столећа Селимовић је објавио научно-критичке расправе о делу Марка Марулића, Стевана Сремца, Хасана Кикића и Јована Дучића. Индикативно је да Предраг Палавестра не спомиње ниједан критичко-есејистички рад М. Селимовића у својој двотомној "Историји српске књижевне критике" (2008). ПО ПРЕСЕЉЕЊУ у Београду, 1973, Селимовић је, с породицом, био гост Добрице Ћосића
