Треба чинит добро до изнемоглости

У Ници се пола једне обитељи спасило, пола погинуло. Питам се што ће остати у душама дјеце која су видјела како су им отац и брат погинули. Каква страва ће их држати за врат и колико дуго. Можда се до краја живота неће опоравити. Страшан је свијет у којем живимо. (не само због Нице, да претекнем дежурне контролоре и мјераче емпатије који ће кренути са "ееее а кад су тамо негдје умирали није вас било брига"). Кад схватим да, у бити, ништа нема смисла, помислим,