„Осећала сам се као да умирем“: Острво на ком се жене отимају да би биле невесте

Индонежански званичници зарекли су се да ће окончати контроверзни обичај отмице невесте на забитом острву Сумба, након што су снимци отмице жена изазвали националну расправу о тој пракси.

Цитра* је мислила да је то само радни састанак. Двојица мушкараца, који су тврдили да су локални званичници, рекли су да желе да са њом прођу кроз буџет за пројекат који је водила у локалној агенцији за помоћ.

Ова тада 28-годишњакиња била је благо нервозна зато што ће на састанак ићи сама, али је била жељна да се истакне на послу, тако да је само одбацила такве бриге.

• Маме током ванредног стања - суперхеројски напори за мир у кући
• „Ниједна жена мање“: Шест жена убијено у породичном насиљу у Србији од јануара
• „Није био срећан док ме није имао само за себе“

После сат времена, мушкарци су предложили да се састанак настави на другом месту и понудили јој да је повезу њиховим колима. Инсистирајући да иде властитим мотоциклом, она је кренула да гурне кључ у мотор, кад ју је одједном шчепала друга група мушкараца.

„Копрцала сам се и вриштала, док су ме увлачили у кола. Била сам беспомоћна. Унутра су ме двојица приковала за седиште&qуот;, каже она. „Знала сам шта се дешава.&qуот;

Била је заробљена да би била удата.

Отмица невесте, илити кавин тангкап, контроверзна је пракса на Сумби с оспораваним пореклом када жене на силу одведу чланови њене породице или пријатељи мушкарца који жели да их ожени.

Упркос дугогодишњим позивима група за заштиту права жена да се ова пракса укине, она наставља да се спроводи у одређеним деловима Сумбе, забитог индонежанског острва источно од Балија.

Али након што су две отмице невесте забележене на видео снимку и нашироко дељене на друштвеним мрежама, централна влада је позвала да се ова пракса укине.

Можда ће вас занимати и видео

О Марини и њеној борби за боље услове малих људи у Покрету мали људи Србије, као и колико им значе дружења, заљубљивања и међусобна подршка.

„Осећала сам се као да умирем&qуот;

Док је била у колима, Цитра је успела да пошаље поруку дечку и родитељима пре него што је стигла до старе традиционалне куће, са високим искошеним кровом и тешким дрвеним стубовима. Породица која ју је отела, схватила је тада, били су њени далеки рођаци са очеве стране.

„Било је много људи који су нас чекали. Ударили су у гонг кад сам стигла и отпочели са ритуалом.&qуот;

Древна анимистичка религија, позната као Марапу, нашироко се примењује на Сумби заједно са хришћанством и исламом. Да би свет остао у равнотежи, духови се задовољавају церемонијама и жртвама.

„На Сумби, људи верују да кад вода додирне ваше чело, ви не можете да напустите кућу&qуот;, рекла је Цитра. „Била сам и те како свесна свега што се дешава, тако да кад су покушали то да ураде, окренула сам се у задњи час и вода ми није дотакла чело.&qуот;

Њени отмичари су јој упорно понављали да све то раде из љубави према њој и покушавали су да је наведу да добровољно пристане на брак.

„Плакала сам док ми се грло није осушило. Бацала сам се на земљу. Упорно сам забијала кључ мотора у стомак док ми се нису појавиле модрице. Ударала сам главом у велике дрвене стубове. Желела сам да им јасно ставим до знања да ја то не желим. Надала сам се да ће се сажалити на мене.&qуот;

Наредних шест дана држана је практично као заробљеница у њиховој кући, спавајући у дневној соби.

„Плакала сам читаву ноћ и нисам спавала. Осећала сам се као да умирем.&qуот;

Цитра је одбијала да једе и пије било шта што јој је породица нудила верујући да ће је то зачарати: „Уколико узмемо њихову храну, пристаћемо на брак.&qуот;

Њена сестра јој је дотурала храну и воду док је њена породица, уз помоћ група за заштиту женских права, преговарала о њеном ослобођењу са старешинама села и породицом потенцијалног младожење.

Нису у положају да преговарају

Група за заштиту женских права Перуати документовала је седам таквих отмица невесте у последње четири године, а верују да их се десило још много више у забитим деловима острва.

Само је троје жена, укључујући Цитру, на крају ослобођено. У два најскорија случаја који су снимљени у јуну, једна жена је остала у браку.

„Остале су јер нису имале избора&qуот;, каже активисткиња Априса Таранау, локална шефица Перуатија. „Кавин тангкап понекад уме да поприми облик уговореног брака и жене нису у положају да преговарају.&qуот;

Она каже да су оне које успеју да оду често проказане у властитој заједници.

„Обележене су као срамота за породицу и људи кажу да сад више никад неће моћи да се удају или имају децу. И зато жене остају из страха од тога&qуот;, каже она.

Исто је речено и Цитри.

„Хвала богу да сам сада удата за дечка и да имамо једногодишње дете&qуот;, каже она с осмехом на лицу, три године после њеног мучног искуства.

Можда ће вас занимати и овај видео

Светска здравствена организација тврди да се ризик од насиља над женама повећао током пандемије. Ево неколико тајних сигнала који се користе за помоћ жртвама насиља

Обећања да ће се пракса ставити ван закона

Локални историчар и старешина Франс Вора Хеби тврди да ова пракса није део богате културолошке традиције Сумбе и каже да се њоме служе људи који желе да приморају жене да се удају за њих без икаквих последица.

Изостанак одлучних корака старешина и власти значи само да се ова пракса наставља, каже она.

„Нема закона против тога, само друштво некад прекори оне који то раде, али нема правног или културолошког одвраћања.&qуот;

После израженог незадовољства на националном нивоу, регионални лидери на Сумби су почетком месеца потписали заједнички декларацију којом су се одрекли ове праксе.

Министарка за оснажење жена Бинтанг Пуспајога долетела је на острво из главног града Џакарте да би присуствовала догађају.

Говорећи за медије после церемоније, она је рекла: „Старешине и верски лидери су нас уверавали да пракса отимања и присилног венчавања која је постала вирална није истински део традиције на Сумби.&qуот;

Она је обећала да је декларација почетак шире владине иницијативе за окончање ове праксе коју је она описала као насиље над женама.

• „Остао сам са њом из страха да ће ме убити“

Групе за заштиту права жена поздравиле су овај потез, али су га описале као „први корак на дугом путовању&qуот;.

Цитра каже да је захвална влади што сада обраћа пажњу на ту праксу и нада се да, као последица тога, нико неће морати да прође кроз оно кроз шта је она прошла.

„За неке је то можда традиција наших предака. Али то је застарели обичај који мора да се укине зато што је веома штетан по жене.&qуот;

*Цитрино име је промењено да би се заштитио њен идентитет.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.27.2020)