Mladost

Ispod nedogledne visine plave, ja sam danima lutao pognute glave, i tražio negažene staze, i poljsko cveće brao. I mislio sam da zbog prolećne kiše uzbrano cveće ne miriše, jer ga je pljusak u pupoljku sprao. Ja sam onda još bio mlad, i bilo mi je žao mirisne pupoljke brati. Ja sam onda još ozbiljno mislio na svakom pragu stati, i svugde naći veselje lako; i da će me onda u kuću zvati bistrim i srećnim pogledom, i da ću svuda biti brat. I, mesto toga, na svakim