ДНЕВНИКОВА КЊИГА Фредерик Бегбеде: Човек који плаче од смеха

„Човек који плаче од смеха“ има врло лабаву структуру романа, и конципиран је као непрекинути монолог главног лика који коментарише савремену медијску, културну и политичку сцену у Француској и у свету, с пуно духовитих и језгровитих запажања о томе како се она променила у последњих тридесетак година. Главни лик, Октав Паранго, на много начина функционише као аватар самог писца, с којим дели многа искуства. Као и Фредерик Бегбеде (1965), Октав је саркастични