Побољшање страдања

… сви који су били наоружани и који су имали пара одавно су били у Београду – али и дан када званична Србија у симфонији са црквом – умал, грешна ми душа, не написах под управом Живојина Здравковића – до неба нариче над „многострадалним српским народом“, мудро прећуткујући да је оновремена званична Србија (у којој је било и доста садашњих званичника) за то страдање одговорна у најмању руку колико и званична Хрватска. „Многострадалност“, међутим, није била