VIR

Imao je četiri, a ja devet godina. Tih, lep, musav, veseo, s krupnim očima na suvom licu i krhkom telu zbog, kako smo bili ubeđeni, lošeg apetita. Treće dete u našoj porodici, muško, naslednik. Moj brat! Kao i svaka sestra, volela sam ga tada više od sebe, više od sestre, mame i tate i babe. I baš zato što je bio „mrljav na jedenje“, kako je govorila naša baba, svi smo ga hranili. Bilo je leto. Iako se julski dan bližio sumraku, napolju je zemlja još pekla bose