Žigmanov: Predsednik Srbije da prisustvuje komemoraciji Hrvatima stradalim u Sremu
Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV) izjavio je da bi u bliskoj budućnosti želeo da vidi da predsednik Srbije, ma ko bio na toj funkciji, prisustvuje komemoraciji stradanja Hrvata u Sremu, u Kukujevcima, Hrtkovcima ili Slankamenu.
"Želim da vidim predsednika Republike Srbije, ma ko to bio, u Kukujevcima, ili Hrtkovcima, ili Slankamenu, ili na javnoj komemoraciji stradanja Hrvata u Sremu", rekao je Žigmanov u intervjuu za portal Autonomija.
On je izrazio razočaranje jer su pojedini visoki zvaničnici Srbije kritikovali odlazak potpredsednika hrvatske vlade iz redova Samostalne demokratske srpske stranke Borisa Miloševića u Knin.
"Kada je reč o gestu ministra Miloševića, u Srbiji se na njega ne gleda s odobravanjem, već se vrlo oštro prigovara, i to na način da se pokušava mešati u unutrašnjopolitičke odnose u susednoj suverenoj državi, što onda zacelo teško može biti početak, promene odnosa Hrvatske i Srbije", kazao je Žigmanov.
Dodao je da je veoma zadovoljan saradnjom Srpskog nacionalnog veća u Hrvatskoj i Hrvatskog nacionalnog veća u Srbiji.
On je naveo da Srbi u Hrvatskoj imaju potpredsednika vlade, 11 dožupana i još 40-tak donačelnika ili načelnika opština i dogradonačelnika i gradonačelnika.
"Treba reći da se Srbi u Hrvatskoj i Hrvati u Srbiji nalaze u, strukturalnom i formalnom smislu, u nejednakom položaju. Pristojna konsolidovana demokratija, stepen vladavine prava, nezavisnost i funkcionalnost institucija, ustavna pozicioniranost manjinskih prava i prateći institucionalni aranžmani, na kraju i uključenost u procese odlučivanja, kao i razvijenost manjinskih prava i finansijska sredstva koja su na raspolaganju za ostvarenje istih, daleko su povoljniji faktori kada je reč o Srbima u Hrvatskoj", naveo je Žigmanov.
Dodao je da mu, pritom, "ne pada na pamet" da negira da se u svakodnevnom životu građani srpske nacionalnosti u Hrvatskoj suočavaju s problemima, s kršenjem ljudskih prava i s neostvarivanjem manjinskih prava.
Dodao je da DSHV zahteva reciprocitet kada je reč o načinu političke participacije nacionalnih manjina.
"Konkretno, Hrvatska očekuje da Srbija primeni član 9. Međudržavnog sporazuma o međusobnoj zaštiti manjina iz 2004, u kojem se Srbija obavezala Hrvatima osigurati političku zastupljenost u predstavničkim telima na svim nivoima vlasti, dakle republička, pokrajinska i lokalna, te i u izvršnoj vlasti na lokalnom nivou", precizirao je Žigmanov.
(Beta, 11.08.2020)
