Branimir Johnny Štulić: Svjetska lada

na mali kavkaz pala sjeta neki dan sam čisto uz put zavirio kroz dim cigareta i vidjeh dobro svi su tu hajde da prošećem svoju facu rekoh svima glasno u brk pa cipelom vrha tupa zakačim prvog do sebe čemu da pričam braćo čudna ništa nije kao prije u kratkom bljesku oka njena iskri nešto poveće u mome gradu mnogo toga što ne volim ni u snu prišla mi je stara dama poljubila me za rakiju pojma nemam što donosi sutra dekintiran sam totalno tišina se spušta na grad