Jasenovačka razmatranja
Danas 13.08.2020 | Piše: Svetislav Basara
Dakle ovako: kao unuk zaklanog Srbina – što je u postjugoslovenskoj Srbiji ono što je u jugoslovenskoj bilo „dete palog borca“, a u sovjetskoj Rusiji „sin poručnika Šmita“ – imam, što rekli pokeraši, „svako pravo“ da se rogušim na bulažnjenja o basnoslovnom broju žrtava ustaških pokolja.
Koji – između mnoštva ostalog – služe za guranje pod tepih jezivih zločina koje nad Srbima nisu počinile ustaše nego – Srbi. Moja malenkost je imala peh (mada nije usamljen slučaj) da osim što je unuk zaklanog, bude i unuk streljanog Srbina. Moj deda po ocu bio je žrtva NDH, deda po majci je pao kao žrtva Užičke republike – nabijem je na Sebastian – i uopšte ne sumnjam da bi se – da je priroda udesila da postoje tri dede – našao neko da i tog zakolje/strelja,
