ПРИЧА „НЕДЕЉНОГ ДНЕВНИКА” Моја је посебна ноћ била тек копија твоје

Онај твој (или је тај био мој?) понио је и позамашну чутуру са шљивовицом на којој је било изрезбарено изнервирано лице Светог Василија Острошког. Купиле смо четири реда сирнице и литру фанте, да лакше прогутамо ракију. С површине ријеке одбијао се метални мирис устајалог прољећа. „Шта ћеш ти уписати?”, питао ме је онај мој док сам лежала на трави и гледала у мутно небо, забринута да ће нам киша уништити планове. „Књижевност”, рекла сам и дохватила чутуру.