"Дојкинци" - нова прича младог Габријела Ицића

Ускоро смо сви могли да видимо како из високе шуме уз брдо, на сваких пар корака силазе мали црни гуштери са жутим тачкама и шарама. Пут је био блатњав и пун великих бара. -Нису то гуштери већ даждевњаци, рече тата и још мало појасни ко су те животињице. Ја се једино сећам тога да су они отровни, зато су ваљда и тако дречаво шарени, нешто као да одврате нападаче који би их појели. Иако је тим путем пролазило врло мало возила, ипак их је доста било погажено.