А мене ми се модра кола вију

Синоћке, кад се овија моји што издоодише да ме виде и да преконаче разидоше, неки по њине работе, неки поспаше, ја си па остадо сама сас овуј моу гуку под груди, да на зор седењкујем и моју си муку мукујем и онуј си исту бољку болујем. Ич не могу будем паметна, ни кво да мислим, ни кво да работим. Само ми се модра кола вију, а подгруди ме вануло нешто, па стеза, стеза и не попушта, ко да оће да ме угуши и да ми не даде ни д-осванем. Па и када се сви изразбудише