Панкер који се вратио из мртвих, а онда се предао полицији

У среду 6. јуна 2019. године, у граду Тулузу на југу Француске, почело је суђење које има везе са пљачком банке, панк музичким покретом који је преплавио Европу почетком осамдесетих година двадесетог века, као и човеком који се вратио из мртвих. Крис Бокман извештава о том неочекиваном повратку.

Док је новембра 2018. године Кристијан Етлен, један од најпознатијих француских адвоката кривичара, седео за својим столом касно увече и размишљао о одласку у пензију, један телефонски позив га је запањио. Пре свега због тога што је човек који га је позвао проглашен мртвим пре много година, а затим и зато што се позив тицао оружане пљачке која се догодила пре скоро 30 година.

• Од медицинске сестре до пљачкашице банака: Успон и пад „Експлозивне лопуже&qуот;
• Лопови користили канализацију у пљачки банке
• Пљачка полицијског сефа у Београду - нестало скоро 90.000 евра

Глас са друге стране телефонске линије припадао је Жилу Бертену, некадашњем панкеру нихилисти и певачу бенда Камера силенс(Цамера Силенс) из Бордоа, чија су верна публика били анархисти и омладина екстремне левице који су веровали да, барем за њих, будућност не постоји. Велика Британија имала је Сида Вишеса и Секс пистолс, а Жил Бертен био је француски еквивалент тога.

Крајем осамдесетих година, бенд и њихова екипа су упркос успеху били у беспарици и навучени на дрогу. Неколико их се заразило ХИВ-ом након што су користили исте инфициране игле за хероин.

Очекивали су да неће поживети још дуго, те су одлучили да оду са овог света уз ватромет, тако што ће извести велику пљачку банке а онда спискати сав новац пре него што умру.

Неки од чланова бенда управо су то и урадили - украли су 12 милиона франака (скоро 2 милиона евра) из складишног простора компаније Бринкс у Тулузу. У то време, то је представљало право мало богатство. После тога су чак, прича се, звали локалне новине да се хвале својим подвигом. У пљачки нико није био повређен и полиција је ускоро увидела да има посла с аматерима.

Веома мали део новца је пронађен, а неки од пљачкаша анархиста који су већ били веома болесни умрли су од симптома изазваних сидом.

Остали су провели краће време у затвору, а потом се вратили својим анонимним животима и свакодненим пословима.

Жилу Бертену суђено је у одсуству и осућен је на 10 година затвора. Како су године пролазиле, пљачка је, као и сам панк покрет, отишла у заборав. Певач и осуђени пљачкаш проглашен је мртвим. Његова породица, укључујући сина који је рођен током тих лудих година у Бордоу, никад више није ништа чула о њему.

Међутим, био је врло жив када смо се нашли на ручку у крцатој старој кафани Кафе де ла Конкорд у срцу Тулуза. Висок, разбарушене косе и слеп на једно око (последица хепатитиса изазваног употребом дроге), био је изузетно пристојан и стидљив. Испричао ми је понешто о тих 28 година у бекству и о томе зашто се вратио.

Након пљачке побегао је у Португал носећи буквално пуне торбе новчаница. Тамо је отворио продавницу плоча, коју је, наравно, платио у готовом новцу. Када би га с времена на време препознао неки француски путник, љубитељ музике, порицао би да је то он. Сваки пут када би видео аутомобил са француским таблицама испред радње, био је убеђен да га неко прати или надзире.

После 10 година вођења продавнице мислио је да му је француска полиција коначно заиста за петама и отишао је у Барселону са својом девојком Шпањолком. Њена породица поседовала је бар, па је он постао бармен. Добили су дете. Само је његова девојка знала истину о њему - за све остале био је човек без прошлости.

Каже да се прекретница у његовом животу десила када је био на ивици смрти од хепатитиса, а онда су га спасили у једној болници у Барселони, бесплатно и без постављања икаквих питања (јер није имао документа). Тада је дошло време да се суочи са прошлошћу и да буде искрен према сину. Живот му је спашен, а он за друштво није учинио ништа.

„Схватио сам да морам да кажем истину и да испричам све о својој прошлости&qуот;, каже.

Стога је и позвао адвоката. Возом је прешао границу до Тулуза и заједно са адвокатом се предао полицији.

Параф: Бенд који је научио да свира панк читајући новине

Како су четири момка из Пуле пробила културни ембарго у Србији

О чему се ради у песми „Хотел Цалифорниа&qуот;?

Иако ми је признао да је нервозан због суђења, ипак му је пао камен са срца.

„Ово је последња етапа дуготрајног тешког искуства кроз коју морам да прођем&qуот;, каже. „Ипак, узнемирен сам и заврти ми се у глави од помисли на све то, нарочито пошто знам да ми потенцијално прети казна затвора од 20 година&qуот;.

„Али заправо ово радим због свог седмогодишњег сина. Он још увек не разуме сасвим шта сам радио током скоро 30 година бекства, али потребно је да зна истину.&qуот;

Очекивао је да одмах заврши иза решетака, али на његово огромно изненађење, сазнао је да може да остане на слободи до суђења, на ком ће изјавити да је крив по отпужници. Каже да је због одлуке суда да не иде у затвор још више љут на себе због оног што је урадио.

Ако би неко помислио да је његова прошлост романтична, жели да јасно стави на знање да никада не би желео поново да проживи свој некадашњи живот.

„У вези са оним што сам учинио нема ничег романтичног&qуот;, каже. „Живео сам кријући се, нисам могао да причам о себи или да се чујем са људима из своје прошлости, укључујући мог сина, непрекидно сам будно пазио да ме не нађу, а поврх свега тога сам био и озбиљно болестан&qуот;.

Каже да је три деценије живео у лажи и стиду. Стално се осећао као гоњена животиња и живео је у трајном стању параноје. Док је чекао суђење, писао је о свом искуству бегунца, а чак се и поново срео са својим другим сином, који сада има 30 година.

Нада се да ће успети да убеди судију да се променио.

„Током седамдесетих и раних осамдесетих био сам млад и пун беса, нихилиста и анархиста на путу деструкције и побуне против друштва. Морате схватити контекст који је тада постојао&qуот;, каже.

„Правио сам грешке, али више нисам иста особа - са 57 година сам много зрелији и више немам никакве везе са тим периодом свог живота.&qуот;

Откако се вратио из мртвих, Бертен је поново успоставио контакт са неким члановима свог старог бенда (и саучесницима у пљачки) који су још увек живи - многи нису. Један од њих вози аутобус, а један је спремач у болници. А да ли још увек слуша своју стару музику?

Уз трзај каже да је његова некадашња музика ужасавајућа - сада слуша соул. Ако избегне казну затвора, вратиће се у Барселону, али се више неће сакривати.

„Надам се да ћу успети да објасним свом сину своје некадашње одлуке.&qуот;

Признаје да је медијско интересовање за његов живот мало превише за њега.

Што се тиче новца од пљачке, тврди да га је веома давно потрошио до краја.

А његов адвокат, седамдесетчетворогодишњи Кристијан Етлен, који је целог живота бранио осуђене терористе, припаднике екстремне левице, исламисте фанатике и гангстере - одлучио је да одложи пензионисање. Ово је случај који просто није могао да пропусти.

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.01.2020)