„Sve je počelo u Beogradu". Šta je danas sa Pokretom nesvrstanih
Skoro šezdeset godina od osnivanja, Pokret nesvrstanih, iako i dalje najveća skupina zemalja u svetu koja čini većinu potrebnu za donošenje odluka u Ujedinjenim nacijama, danas više nema uticaj po kojem je bio prepoznatljiv u drugoj polovini 20. veka.
Razgovor indijskog premijera Džavarharlala Nehrua i egipatskog predsednika Gamala Abdela Nasera budno prati predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josip Broz Tito na Brionima 1956. godine.
Možda deluje kao prijateljski razgovor posle važnih sastanaka, ali je ova fotografija svedočanstvo uvoda u stvaranje Pokreta nesvrstanih, čiji je prvi samit počeo u Beogradu 1. septembra 1961. godine.
Na samitu su se okupili lideri država oko zajedničke ideje - da naprave protivtežu u tada blokovski podeljenom svetu, suprotstave se kolonijalizmu i trci u naoružavanju.
„Smatram da ćemo mi učiniti veliku uslugu svijetu, ako jasno i odlučno ukažemo na put koji vodi ka smirivanju, ka slobodi, ravnopravnosti i miroljubivoj saradnji svih naroda", rekao je u uvodnom obraćanju Josip Broz Tito, predsednik Jugoslavije - jedne od država stubova Pokreta.
Za razliku od Jugoslavije, koja je bila jedan od osnivača, a potom i uticala da opstane, Pokret nesvrstanih i dalje postoji, ali bez značajnijeg uticaja na geopolitička i ekonomska dešavanja u svetu.
- Šta je sve posedovao Tito: „Sve je bilo Brozovo i ništa nije bilo njegovo”
- Kako je Tito vodio bitku sa variolom verom
- Kako su arhitekte iz Jugoslavije gradile Afriku
Kako je nastao Pokret nesvrstanih?
„Jugoslavija je bila to vezivno tkivo, koje je omogućavalo da se nesuglasice među raznim državama izglade, jer je dobro sarađivala sa mnogima", kaže istoričar Dragan Bogetić za BBC na srpskom.
Pokret je imao određenu ulogu u oslobađanju pojedinih zemalja od kolonijalnih sila, ali je od osnivanja pokazivao slabosti.
Nesvrstani su rešili da se, u blokovski podeljenom svetu gde su, prema Bogetićevim rečima, „tenzije između SAD i SSSR rasle" nametnu kao „mirnodopska struja, koja poziva sve zemlje da na miran način rešavaju svoje sporove".
Priča je zapravo počela pet godina pre prve konferencije, kada su se u Titovoj vili na Brionima sreli premijer Indije Džavaharlah Nehru, predsednik Egipta Gamal Abdel Naser i Tito.
Tog jula, oni su dogovorili osnivanje Pokreta nesvrstanih i dogovor zapečatili Brionskom deklaracijom, u kojoj se, između ostalog, navodilo da se „mir ne može postići podelom, već težnjom ka kolektivnoj sigurnosti u svetskim razmerima i proširivanjem oblasti slobode, kao i okončanjem dominacije jedne zemlje nad drugom".
Bogetić ističe da su se zemlje tada okupile kao grupa koja nije želela da priđe nijednom bloku, ali dodaje da je bilo potrebno gotovo 10 godina da se Nesvrstani formiraju kao „pravi politički pokret".
„Iako postoji uvreženo mišljenje da su Nesvrstani osnovani u tog septembra u Beogradu, to nije tačno jer sve to samita 1970. u Zambiji, on nije imao institucionalnu strukturu, to jest, ništa što bi ga činilo pokretom", kaže Bogetić.
Pokret se pokazao kao važan faktor u Ujedinjenim Nacijama, koji je „itekako mogao da utiče na tok svetske politike", smatra Bogetić.
„Nije slučajno da su se samiti Pokreta održavali u septembru, uoči Generalne skupštine UN, koja se tradicionalno održava u oktobru".
Zašto je Jugoslavija bila važna za Nesvrstane i kakva je Titova uloga?
Iako u Pokretu nije bilo formalnog vođstva, na neformalnom čelu su se, kao inicijatori osnivanja, našli zvaničnici tri države - Jugoslavija, Indija i Egipat.
„Jugoslavija je preuzela vodeđu ulogu u Pokretu, jer bez jednog takvog pokreta teško da bi mogla da opstane", objašnjava Bogetić.
Tito je ubrzo izbio na prvo mesto kao neformalni vođa, dodaje Bogetić.
„Razlog je što je Jugoslavija prethodno došla u nezgodnu poziciju da se otrgla od Sovjetskog Saveza, dok je vezivanje za Zapad vodilo ka demontiranju komunističkog sistema, čega se Tito plašio", kaže istoričar.
„Jedini način da sačuva nezavisnost bio je da pronađe moćnog saveznika koji ne predstavlja ni Istok ni Zapad, a to su mogle biti samo zemlje Trećeg sveta".
Beogradski samit i praznična atmosfera
U leto 1961, vreme Hladnog rata između Vašingtona i Moskve, Beograd se spremao da ugosti veliki i važan međunarodni događaj.
Po centru grada i na aerodromu vijorile su se zastave 25 zemalja sa četiri kontinenta koje nisu pripadale ni istočnom, ni zapadnom bloku.
Stotine ljudi su izašle 1. septembra na Terazije i trg ispred tadašnje Savezne skupštine (danas Narodna skupština Srbije) da pozdravi zvaničnike, mahom iz afričkih i azijskih zemalja poput Indije, Indonezije i Egipta, koje su se polako oslobađale kolonijalne vlasti.
Osnovni ciljevi Pokreta nesvrstanih, 1961:
1. Jačanje demokratije i jačanje uticaja najširih društvenih slojeva na rešavanje društvenih i ekonomskih problema;
2. Borba protiv kolonijalizma, neokolonizalizma i imperijalizma;
3. Postepeno razoružavanje i ukidanje stranih vojnih baza, proglašavanje Afrike bezatomskom zonom.
*Iz govora predsednika Gane Kvame Nekrumaha na otvaranju samita u Beogradu
Inicijatorskoj vrhuški kasnije su se priključile još dve velike zemlje, koje su se među prvima oslobodile kolonijalne vlasti - Gana i Indonezija, na čelu sa predsednikom Kvame Nkrumahom, odnosno Sukarnom, predsednikom Indonezije.
Bogetić objašnjava da se Sukarno, kao predsednik velike azijske države slobodne od kolonijalizma, zalagao za osnivanje regionalnih pokreta, kao i Nkrumah u Africi.
- Kako je Miki Maus pekao rakiju i slušao Radio Beograd
- Tito i njegova grobnica: Stalni okršaji sa Kućom cveća
„Tito se tome usprotivio, smatrajući da će to samo dovesti do daljih podela", kaže istoričar, dodajući da se „Tito i kroz druge krize unutar pokreta, uspeo da se nametne kao autoritet i pomogne da ih prevaziđu".
Međutim, kaže Bogetić, to nije rešilo problem podela i sukoba unutar samog Pokreta, koji ih je tokom godina potresao".
Pet osnovnih principa Pokreta nesvrstanosti
1. Uzajamno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta;
2. Uzajamno nenapadanje;
3. Uzajamno nemešanje u unutrašnje poslove;
4. Jednakost i uzajamna korist;
5. Miroljubiva koegzistencija.
Kako su Nesvrstani opstali?
Bogetić za BBC da su se Nesvrstani okupili pre svega politički, ali na okupu su ih održali privredni interesi, iako ekonomska saradnja tokom prvih decenija nije bila u prvom planu.
Bogetić podseća da je „Jugoslavija jačanjem nezavisnosti bivših kolonija jačala i svoju, pre svega kroz ekonomsku saradnju".
„Ona je neverovatnom brzinom širila tržište, pogledajte samo šta je sve radio [građevinska firma] Energoprojekt", kaže Bogetić.
Međutim, kako objašnjava, kada su unutrašnje nesuglasice počele da nadvladavaju blokovsku podelu, dok se blokovi polako raspadaju, dolazi do krize i oštre polarizacije među državama.
„Ispostavilo se da su ekonomske veze, nastale tokom boljih godina, ono što je uspelo da ih održi na okupu".
Šta je sa Nesvrstanima danas i šta taj pokret predstavlja?
Od prvobitne ideje da će se boriti protiv kolonijalizma i blokovskih podela prošlo je 59 godina.
Istoričari se slažu da Pokret, uprkos širenju na 120 država, koje predstavljaju većinu potrebnu za donešenje odluka u Ujedinjenim nacijama, i u kojima živi 55 odsto svetskog stanovništva, danas više nema uticaj po kojem je bio prepoznatljiv u drugoj polovini 20. veka.
Prve pukotine u pokretu nastale su još u vreme Hladnog rata, kada su pojedine zemlje članice počele da se priklanjaju Sovjetskom Savezu, odnosno SAD.
To se pogotovo odnosi na Kubu i njenog vođu Fidela Kastra, koji je potom kritikovan da je priklanjanjem Sovjetima kompromitovao ceo Pokret nesvrstanih.
A dodatno je harmonija narušena kada je Sovjetski Savez napao Avganistan, pošto su pojedine države podržavale SSSR, a neke druge Avganistan.
Bogetić navodi da, dok su Pokret ranije potresale unutrašnje nesuglasice oko pitanja kao što je nezavisnost Zapadne Sahare, danas „sve više zabrinjava činjenica"; što se poslednji samiti održavaju u „represivnim državama" poput Irana (2012), Venecuele (2016) i Azerbejdžana (2019).
Unutrašnja trvenja Nesvrstanih: Zapadna Sahara
Jedan od poteza koji su Nesvrstani povukli, a koji je izazvao trvenja unutar pokreta, faktičku granicu između Maroka i Zapadne Sahare do danas ostavlja teško miniranom.
Ujedinjene nacije su sedamdesetih stavile Zapadnu Saharu na Listu teritorija koje nemaju samoupravu i za koje se smatra da nisu do kraja dekolonizovane.
Pogledajte video: Četiri decenije od Titove smrti
Na samitu na Kubi 1979. godine, poslednjem na kojem je učestvovao Tito, Nesvrstani, kao pokret protiv kolonijalizma, podržali su „pravo naroda Zapadne Sahare na samoopredeljenje".
Bogetić ocenjuje da, sa gomilanjem unutrašnjih trvenja gde je Zapadna Sahara samo jedan od i dalje aktuelnih primera, Nesvrstani dolaze u poziciju da zauzimaju stavove po gorućim pitanjima.
„To dovodi do paralize Pokreta nesvrstanih, članice su se polarizovale i to je ozbiljno otežavalo rad", zaključuje.
Šta je Zapadna Sahara?
Zapadna Sahara je oskudno naseljeni pojas na severozapadu Afrike.
Maroko je ovu bivšu špansku koloniju anektirao 1975, a ona je od tada do dana današnjeg poprište teritorijalnih razmirica između Maroka i pustinjskih starosedelaca, naroda Saharavi, okupljenih oko Fronta Polisario, koji žele nezavisnost.
Saharska arapska demokratska republika, koju je Front Polisario proglasio 1976. godine, danas priznaju vlade mnogih država i punopravna je članica Afričke unije.
Referendum o nezavisnosti još uvek nije održan.
*BBC Monitoring
Bogetić ističe da, dok se Pokret za vreme Jugoslavije aktivno zalagao za rešavanje političkih pitanja, nakon samita u Beogradu 1989. pretvara u „pre svega ekonomsku skupinu".
On ocenjuje da je „paradoksalno i donekle apsurdno"; što je Jugoslavija 1989. još jednom - i ujedno poslednji put - odigrala ključnu ulogu na beogradskom samitu time što je „ubrizgala poslednju životnu transfuziju kroz ekonomski zaokret".
„Tako je Jugoslavija, koja se i sama već raspadala, uspela da sačuva Nesvrstane na neki način";, ističe istoričar i ocenjuje da „pod tom transfuzijom, Pokret i danas životari".
On ocenjuje da od kraja osamdesetih Pokret više nema političku težinu po kojoj je bio prepoznatljiv u drugoj polovini XX veka, ali i dalje ima „veliki značaj" u međunarodnim odnosima.
„Iako to više nije moćna asocijacija država kakva je bila, Pokret nesvrstanih i danas predstavlja moćnu glasačku mašineriju u UN", zaključuje Bogetić.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 09.01.2020)
