У потрази за изгубљеним летом

Свашта ми пада на памет када дође септембар. Стварно свашта јер ми се чини као последњи тренутак пред велико успоравање, када ће све стварно постати теже, и дани и јакне, па ме ухвати паника и пукне ме толико снажан неиздрж да ми се заврти у глави и затрепери пред очима од количине планова које знам да нећу остварити. Мало ми септембром дођу и нека друга лудила и баш ништа озбиљно ми се не ради, већ бих само да направим неки колосални пичвајз и озбиљну глупост