Склоњени на периферију: Романи са крајишком ратном тематиком у матичној средини остали од критике прећутани, а публици непознати
Вечерње новости 16.09.2020 | Славица Гароња
ДА је реч о великој књижевности и великом народу који је - сем раскошне фолклорне баштине, доскора готово непознате - оставио значајно духовно сведочанство и у писаној књижевности, довољно је споменути да у саме врхунце српске прозе долази крајишка мемоаристика, где изворним и однегованим књижевним језиком пишу изузетно литераризована дела такве величине као што су: Милутин Миланковић, Никола Тесла, Адам Прибићевић, Гојко Николиш, Дејан Медаковић, Милка Жицина.
Такође, може се говорити и о читавој реалистичкој школи одличних српских приповедача из Крајине на прелазу из 19. у 20. век (Буде Будисављевић, Милан Будисављевић, Богдан Ластавица, Петар Петровић Пеција, Никола Вукојевић, Милан Прибићевић), чије сеоске приповетке о животу српског народа у Крајини, по језику и естетском квалитету не уступају званичном канону српског реализма. Баштина једног, по духу важног огранка српског народа, који је односом снага светске
