Музика у Србији и корона вирус: „Први смо стопирани, а последњи ћемо кренути да радимо“

Глуво лето у Србији што се тиче музичких фестивала. Сви већи су отказани, осим Нишвила. Музичари, тонци, техничари принуђени су да због корона вируса и неодржавања највећих догађаја раде друге послове.

BBC News 17.09.2020 | Немања Митровић -

Пре почетка епидемије корона вируса Иван Станковић је свирао џез и рок музику на контрабасу у београдским клубовима и ресторанима.

„Имали смо за пролеће и лето договорене фестивале, свирке, гостовања и одједанпут ништа... Све смо послове изгубили&qуот;, говори за ББЦ на српском Станковић, апсолвент на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу.

Многи музичари, извођачи, тонци, техничари, менаџери и други радници у музичкој индустрији остали су без посла и примања због епидемије.

„Мислим да смо ми у музичкој индустрији Србије сигурно најугроженији пошто смо први стопирани, а вероватно ћемо последњи кренути поново да приходујемо и да радимо&qуот;, каже за ББЦ на српском Предраг Ивановић из концертне агенције и издавачке куће Одличан хрчак.

Готово сви већи музички фестивали и турнеје и су померени или отказани, а једини извори прихода који нису пресушили јесу платформе за слушање музике и Јутјуб преко којих извођачи и издавачке куће и даље зарађују.

Ипак, крајем лета, када су и одређене здравствене мере почеле да попуштају, поново је оживела музичка сцена.

Спорадично се организују мањи концерти на отвореном и наступи бендова уз ограничен број људи, а једини већи фестивал овог лета који ће бити одржан је Нишвил у Нишу.

Градске власти у Нишу и организатори Нишвила су се договорили да фестивал буде одржан од 17. до 21. септембра, али за значајно мањи број посетилаца - само 20 столица у публици, пренеле су Јужне вести.

Програм је бесплатан, а поштовање мера обавезно - ограничен број места и обавезно ношење маски.

Погледајте како је било на отварању Нишвила 2020.

Од обећавајућег до тужног лета

„Лето је било поприлично обећавајуће. Имали смо заказане наступе у земљи и иностранству за јул и август&qуот;, каже 27-годишњи Иван Станковић.

Он је остао без посла уочи ванредног стања, када клубови и ресторани нису радили, али се ситуација поправила у јуну када су укинуте мере и дозвољена окупљања, прославе и концерти.

„У међупериоду смо и могли нешто да радимо јер се није водило толико рачуна. Људи су били жељни, звали су нас и онда се свирало&qуот;, објашњава Станковић.

Тада је са џез саставом свирао на прослави у једном ресторану у Скадарској улици и на Шумадијском блуз и џез фестивалу у Крагујевцу.

Након што је број заражених почео да расте, а Влада Србије почела да уводи нове мере, Станковић је поново остао без зараде, што га је натерало да откаже стан у Београду и врати се у родни Зајечар.

„Тако гледам на то - кад брод тоне, па шта ћеш прво да одбациш. Вишак трошкова Београда ми не треба јер ако седим горе треба да купујем храну сваки дан и плаћам кирију&qуот;, додаје Станковић. Његов матични рок бенд Меџик Буш (Магиц Бусх) имао је за лето имао заказане концерте и фестивале у Србији и региону, како самостално, тако и са Срђаном Гојковићем Гилетом, певачем Електричног оргазма.

Епидемија је померила и излазак новог студијског албума групе, који су делимично снимали током ванредног стања.

Станковић је више пута свирао и на концертима класичне музике у Задужбини Илије М. Коларца, чији је опстанак угрожен, кажу из Синдиката музичких уметника.

Синдикат је недавно упутио апел Влади Србије, Министарству културе и граду Београду у коме се тражи „дуготрајно и одрживо решење у циљу опстанка и наставка са радом ове институције од огромног државног и културно образовног значаја&qуот;.

Коларчева задужбина се суочила са финансијским проблемима услед обуставе рада због короне и одлагања, односно отказивања 160 програма.

Наступи оркестара са великим бројем чланова од почетка епидемије такође нису одржавани, па тако ни војног оркестра Станислав Бинички у којем Иван Станковић свира као замена.

„Што се тиче великих оркестара они углавном не раде јер 60 људи једни другима дишу у лице, ту су и дувачи, није згодно и нико не жели да ризикује&qуот;, објашњава он.

Маја Цветковић из групе И-плеј (Е-Плаи) каже да је пандемија угрозила многе делатности, али да је музичка индустрија једна од најпогођенијих.

„Као да нико не обраћа пажњу, а многи музичари, тонци, техничари, који живе или су живели од овог посла, сад су пред финансијским крахом&qуот;, рекла је она за ББЦ на српском.

Она је приметила да се „цела музичка индустрија годинама урушавала&qуот; и „свела на то да су концерти једина могућност зараде за музичаре&qуот;.

„Сада, када су и концерти стављени 'на чекање', сви смо доведени у некакво шок стање&qуот;, каже Маја.

Додаје да би све било посматрано као анегдота или чак инспирација за неке нове песме да је ово стање трајало два, три месеца.

„Међутим, ово траје већ дуго и бојим се да ће оставити велики ожиљак на уметнике који су већ годинама на маргини у овој земљи&qуот;.

На питање како се бенд И-плеј снашао у времену пандемије и како проналази инспирацију и мотив за даљи рад, Маја Цветковић је одговорила да је група у време изолације објавила спот за песму „Слобода&qуот;, а потом и истоимени албум и још једну песму.

Група је одржала и један концерт, а о томе како сада раде, Маја Цветковић наводи да креативност не недостаје, али да још нису ушли у студио, јер је за то потребно „затворити финасијску конструкцију а то у овом периоду није могуће из већ познатих разлога&qуот;.

„Могу само да кажем да ово за нас није хоби већ озбиљан посао од кога ми живимо тј. живели смо до сада&qуот;.

Са фестивалских бина, на градилишта

И за Милан Чекрџина, 37-годишњег техничара, тонца и организатора концерата из Зрењанина, пролеће и лето 2020. године било је „пуно дешавања и посла&qуот;.

Имао је као тонац заказане концерате са новосадским панк саставом Атеист реп, европску турнеју са хардкор бендом Лазарат и десетак концерата по Војводини у његовој организацији.

Међутим, највећу зараду доносио му је посао техничара на великим фестивалима у Србији и региона попут Егзита, Бир феста и Нишвила.

Тај посао захтева да бендовима на припреми опрему на бини као што су замислили, повеже сва појачала и микрофоне и да води рачуна о сатници.

Егзит је званично померен за 2021. годину због чега је Чекрџин, како каже, остао без прихода.

Каже да је највећи проблем са његовом струком то што није дефинисана и законски регулисана.

За 18 година колико ради као техничар, наглашава, нема ниједан дан радног стажа.

Зарађује хонорарно, нема здравствено осигурање, а „синдикати и заштита не постоји&qуот;.

„Само највеће компаније имају по неколико запослених, на плати, и по 50 људи који раде на терену. То је велики проблем и кад није корона, а камоли сад&qуот;, објашњава Чекрџин за ББЦ на српском.

Током ванредног стања је, каже, „преживљавао од крцкања заосталих хонорара&qуот;, да би након укидања полицијског часа имао посла на само једном музичком догађају.

Ипак, успео је, „за своју душу&qуот;, да организује један концерт у Новом Саду, а планира и мини фестивал у војвођанској престоници.

„Дозволили су дешавања, укинули све забране и нама се потрефило да смо направили концерт који је био распродат и који је победио.

„Имали смо луду енергију и позитиву целе ноћи јер су људи били заточени два месеца и видело се да им дружење прија&qуот;, осмехујући се објашњава Чекрџин.

Међутим, све је то било кратког даха, јер су нове мере ступиле на снагу крајем јуна због чега је поново остао без посла.

„Сналази се ко како може. Ја тренутно помажем другару у штампарији, док 80 одсто мојих колега ради на грађевини за дневницу, у кафићима, а неки су се вратили кући, отказали станове&qуот;, додаје.

Не губи наду, али сматра да ће се његова струка још „дуго времена сналазити&qуот;. „Кад све крене, забава је последња на памети.&qуот;

Који су све музички фестивали у Србији отказани?

Најпрестижнији и највећи фестивал у Србији - Егзит - дуго се борио да и ове године буде одржан.

Заједно са још неким фестивалима, попут Бир феста и Нишвила, тражио је још почетком јула неки модел који би био прихватљив и са становишта епидемиолошких мера.

Организатори ова три фестивала предлагали су да наступи бендова буду пред неколико стотина људи, а не пред хиљадама као до сада.

Међутим, надлежни нису одступили од одлуке да сви већи догађаји, а такви су музички фестивали, буду отказани како се епидемиолошка ситуација не би погоршавала.

Глуво и тужно је било и у Драгачеву, где је отказан традиционални фестивал Сабор трубе.

Лов фест у Врњачкој Бањи је најпре самоиницијативно померио одржавање манифестације са августа на септембар, да би потом одлучио да цео фестивал ипак одложи за целу годину.

„Покушали смо да на све начине направимо модел безбедне и сигурне забаве за све оне који су се надали фестивалу и стрпљиво чекали свих ових месеци заједно са нама&qуот;, наведено је било у саопштењу организатора овог фестивала.

Организатори су додали да им је „здравље посетилаца било испред свега&qуот; и да је зато донета одлука о померању фестивала.

У заједничком саопштењу, објављеном 6. јула ове године, организатори Егзита, Бир феста и Нишвила, навели су да су они важан сегмент српског туризма, а да би због потпуног заустављања претпрели максималан пад од 100 одсто, уз претњу потпуног гашења и &qуот;катастрофалних последица по десетине хиљада људи који живе од њих&qуот;.

Тада су наведени и примери из других земаља, чије су власти раније већ биле донеле пакете мера за помоћ тамошњој музичкој индустрији.

Британска влада је објавила да ће музичку индустрију помоћи са 1,57 милијарди фунти, Немачка је још на почетку кризе укључила културни и креативни сектор у пакет помоћи вредан чак 50 милијарди евра, а једна од најтеже погођених земаља корона бирусом - Италија - је за музичку и филмску индустрију определила 130 милиона евра.

Седам дана после овог саопштења одлучено је да Егзит буде померен за 2021. годину.

За разлику од Егзита, Нишвил ће се десити.

Помоћ државе и удружења

Влада Србије је почетком маја усвојила закључак којим је опредељена бесповратна помоћ од 90.000 динара за март, април и мај месец за 2.353 самостална уметника.

Издвојено је близу 212 милиона динара.

Из Министарства културе су средином јуна најавили да ће опредељена средства пренети локалним самоуправама, после чега ће бити омогућена исплата новчане помоћи.

До објављивања овог текста из Министарства културе нисмо добили одговор да ли су новчана средства пренета општинама и да ли је новчана помоћ исплаћена.

Из Удружења музичких уметника Србије кажу за ББЦ на српском да су самостални уметници добили предвиђена новчана средства, али да су и поред тога њихови чланови наставили да им се јављају и траже помоћ.

Статус самосталног уметника могу добити уметници из области књижевности, музике, филма, позоришта, архитектуре, ликовне, примењене и визуелне уметности, уметничке игре и слично.

Међутим, немају сви музичари у Србији статус самосталног уметника, због чега је реаговао Самостални синдикат естрадних уметника и извођача Србије.

Они су у писму министру финансија Синиши Малом тражили да најављени други пакет помоћи, поред самосталних уметника, овог пута „обухвати и естрадно-музичке извођаче и сараднике&qуот; који „сами уплаћују доприносе, а не остварују никакве приходе&qуот;.

Нови пакет помоћи обухвата двомесечну исплату 60 одсто минималне зараде и привремено ослобађање од плаћања пореза и доприноса.

Више од 500 чланова Организације музичких аутора Србије - Сокој, добило је једнократну помоћ од 24.000 динара, док је око 100 аутора одбијено, „јер нису испуњавали услове за помоћ&qуот;, кажу из Сокоја за ББЦ на српском.

Поред чланова са статусом самосталног уметника, новчана помоћ је исплаћена и члановима који нису у радном односу, пензионерима са пензијама нижим од 32.000 динара, члановима који нису предузетници, власници другог привредног субјекта и немају други извор прихода.

Услове за новчану помоћ испуњавали су и чланови који у последњих 12 месеци нису остварили зараду од ауторских и извођачких права (тантијеме) више од 500.000 динара нето износа.

Из Сокоја кажу да су чланови наставили да се јављају, те да се разматра могућности нове исплате помоћи.

Лоше, боље, најгоре

Марица Ђукић и њен невенчани супруг Предраг Костић наступају у клубовима, кафанама и на прославама широм Тимочке крајине.

Као и многе њихове колеге, на почетку епидемије су остали без посла и примања, па су трошили уштеђевину.

„После тог периода, када се то као стишало и ситуација стабилизовала, наишле су свирке где се добро зарадило, па смо се ту повратили. А онда је кренуло још горе&qуот;, говори за ББЦ на српском Марица Ђукић.

У Зајечару где живе, проглашена је ванредна ситуација којом је прописана забрана одржавања прослава и весеља, као и забрана рада ноћних клубова.

Предраг је због тога почео да ради друге послове - лимарију и уградњу олука.

„Ради на кући и ради приватно по цео дан па донесе нешто новца. Ја се осећам мало безвредно јер сам навикла да радимо заједно и доносимо исте паре у кућу, пола-пола&qуот;, наводи Ђукић.

Након што су попуштања мера у мају, поново су кренули да свирају у локалним кафанама, већином у баштама и на отвореном.

Ђукић каже да су се тада људи опустили и да је све изгледало као да су „пуштени с ланца&qуот;.

На једној свирци се десило да јој је девојка пришла да јој тражи микрофон да отпева песму.

„То је као четкица за зуве, али они не размишљају о томе&qуот;, додаје Ђукић.

Поједини зајечарски музичари су се заразили на послу, а њихов кућни пријатељ и колега са којим су наступали - Вељко Маринковић, преминуо је од корона вируса, каже Марица.

„Много ми је жао Вељка, све је радио да породица буде добро. Појурио је да се мало финансијски опорави и мислим да га је то коштало, те проклете паре&qуот;, говори она.

Каже да њен невенчани супруг Предраг Костић са којим има сина Виктора, још увек одради понеку свирку у суседном Бору.

„Ја му кажем да не иде јер ме је страх, али он оде да заради јер дете, породица...&qуот;, закључује Ђукић.

„Безизлазна ситуација&qуот; издавачких кућа и промотера

Концертна агенција и издавачка кућа Одличан хрчак одложила је многе концерте, као и Контакт музичку конференцију.

„У оном међупериоду, кад се појавила лажна нада да ће све то да се нормализује, поново је заказана гомила концерата, па је поново отказана&qуот;, говори Предраг Ивановић из Одличног Хрчка.

Новац од продатих карата још увек нису враћали јер догађаји, како каже, нису отказани, већ померени, па ће карте важити и за нове датуме, када се створе услови.

Ивановић сматра да се, економски гледано, налазе у „безизлазној ситуацији&qуот;, јер су концерти главни извор прихода, и за њих, и за бендове са којима сарађују.

„Неко код куће покушава да направи нешто ново, нове песме и слично, али је ситуација већ критична и трагична, будући да та музичка, назови, индустрија у Србији најугроженија, ако се то привредно може тако назвати&qуот;, додаје.

Удружење промотера и тикетинг агенција - Уптас, затражило је 27. јула од Владе Србије помоћ у решавању проблема у којима се налази „више од 20.000 запослених у овом сектору&qуот;, пише у саопштењу.

Потписници апела и чланови удружења, међу којима је и Одличан хрчак, траже од државе да помогне „како кроз директна давања, тако и кроз смањивање намера и пореза, као и додатне олакшице ренте&qуот;.

Додају да уколико надлежни не одговоре на предлоге из апела, „овој индустрији прети потпуно гашење&qуот;.

Да би некако превазишли кризу, из Одличног хрчка планирају отварање нове музичке продавнице у Београду, где ће моћи да се купе њихова и друга издања, гардероба бендова и остало.

Ивановић каже да ће покушати преко друштевних мрежа да организују интернет концерте где ће публика моћи да помогне бендовима новчано.

Иако су српске платформе за слушање музике у Србији од средине јула богатије за Спотифај, Ивановић тврди да је посета сервисима остала иста, те да боравак код куће није повећао посету.

Међутим, куповина дискова и плоча се током епидемије одржала, а планирано је и објављивање реиздања албума на плочи Репетитора, Електричног оргазма, Попечитеља и других.

„Иде епидемијски гас&qуот;

Не владају иста правила у свим музичким жанровима, барем што се тиче зараде путем платформи за слушање музике.

„Ја искрено немам проблема, јер имам стримове&qуот;, каже за ББЦ на српском Урош Радивојевић Нумеро, млади хип хоп уметник.

Његови приходи долазе од Јутјуба и платформи за слушање музике, пре свега захваљујући новом албуму који је објавио у новембру.

„Албум Петак је требало да изађе прошлог лета, па онда у октобру и тек сада видим да је супер што је каснио јер ми се у марту исплатило. Као да сам знао шта ће да се догоди&qуот;, додаје Нумеро.

Каже да приходи од платформи касне два месеца, тако да ће тек у септембру знати колико је зарадио у јулу.

Пре поновних увођења мера окупљања, два пута је наступао у Београду, док су сви летњи фестивали на које је био позван отказани или померени - од Егзита, преко нишког Дођи на Амфи', до хрватског фестивала Графити на граделе.

Каже да је посета његовом Јутјуб каналу скочила током епидемије, док за музичке интернет платформе не може да тврди јер не прати он аналитику и статистику, већ други.

За пораст слушаности, наводи, да је поред короне, утицао и нов садржај који редовније објављује на Јутјуб каналу.

Треш метал у раљама короне

Београдски метал бенд Qуасерборн имао је заказану промоцију новог албума за 14. март у Дому омладине, али је тик уочи концерта Влада Србије донела забрану окупљања у затвореном простору, па је концерт отказан.

„Пре тога, бринули смо о две ствари - да ли ће одзив због страха од, тада сасвим новог, вируса бити мањи, и још битније, да ли ће се неко заправо заразити на нашем концерту.

„Размишљали смо чак и да сами откажемо концерт, срећа у несрећи је што смо принудним отказивањем решени тих брига&qуот;, говори за ББЦ на српском Лука Матковић, певач и гитариста бенда Qуасерборн.

Полицијски час који је уследио, искористили су за компоновање нових песама, комуницирајући путем интернета.

Пробе испрва нису одржавали. Вежбали су од куће на инструменталним снимцима које је свако понаособ претходно снимио.

„Када су мере мало попустиле, одржали смо и неке пробе, чисто да не бисмо сасвим испали из форме, мада смо сви доста обазриви.

„У једном моменту, деловало је као да ћемо ускоро успети и да одржимо поменути концерт, међутим, како сада ствари стоје - вероватно за то неће бити услова у овој години&qуот;, наглашава 30-годишњи Лука Матковић.

Поред тога што је музичар, Матковић ради и као продуцент у његовом музичком студију Цитадела.

„Сви музичари с којима сам сарађивао су остали без прихода, а тиме и ја. У овом тренутку се за снимања јављају само хобисти који су запослени у неким индустријама које корона и није толико оштетила, на пример индустрија видео игара&qуот;, наглашава он.

Бенд је финансијске губитке у мањој мери успео да надокнади продајом мајица и дискова.

У недостатку посла, Матковић је уз помоћ другара реновирао студио и тако уштедео новац, којег „у овом послу тренутно нема&qуот;.

„Једина утеха ми је разумевање власника простора у којем радим за кашњење са киријама&qуот;, додаје.

Државну помоћ није тражио, иако сматра да је то заправо новац који је „народ платио кроз порезе и смањење плата и пензија&qуот;.

Фанови, пуни разумевања и подршке, јављају се редовно и питају када ће се одржати отказани концерт.

„Тренутно спремамо снимак уживо из нашег студија, чисто да бар на неки начин надокнадимо наступе&qуот;, закључује Матковић.

„Није све тако сиво&qуот;

Музички радници у Србији данас проналазе различите начине да искористе слободно време и зараде.

„Више сам писао него што сам снимао, али сам био продуктиван и одморио сам&qуот;, каже Урош Радивојевић Нумеро.

Планира да у наредном периоду ради на новом албуму, објављује синглове и спотове и да, док траје епидемија, пружи максимум „који никада пре није дао&qуот;.

Милан Чекрџин се труди да и даље ради на музици, па је тако помогао пријатељима у снимању новог материјала.

„Користимо те вакуме и рупе да будемо продуктивни. Имамо посла, али нема материјалне користи&qуот;, наводи Чекрџин.

Уколико епидемија корона вируса потраје, Марица Ђукић ће се поново окушати као козметичарка.

„Размишљамо о томе да можда неки салончић покренемо, јер свакако не могу вечно да певам, а посао педикира, маникира, депилације држим у малом прсту&qуот;, додаје 36-годишња певачица.

Док се није вратио у родни Зајечар Иван Станковић је у Београду, поред свирања у локалима, радио за хуманитарну организацију Лекари без граница и предавао гитару у једној школи.

„У тој школици радим од новембра, а тамо сам предавао преко скајпа и у првом таласу. Сад радим исто то, само што је летње време па нема деце толико&qуот;, додаје Станковић.

Поред тога, Станковић учи о стварима за које није имао раније времена, а које би му потенцијално донеле неку зараду - снимање и обрада звука, музика за рекламе, коришћење технологије и слично.

Размишљао је и о учењу заната код локалног мајстора за веш машине, јер му је, каже, досадно.

Упркос свему, оптимистичан је и на целокупну ситуацију гледа позитивно.

„Једино што мене брине као музичара је то што сам навучен на свирање за људе, да им пружим неку врсту доживљаја јер не свирам због себе, већ зато што волим, а волим да то поделим са људима.

„Е онда тамо негде за месец дана кад ме буде ухватио тај неиздрж, почећемо да се довијамо&qуот;, закључује Станковић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.18.2020)