Футуристички надреализам Шуичине поезије

Блеснуо је као метеор, али се није распрснуо као што се са овим збива. Громогласно дочекан, прихваћен као велико песничко име, тренутно у сасвим незаслуженој песничкој изолацији, пишући песме само онда кад су се оне писале саме, није објавио много песничких књига: Преступне ноћи (1961), Време и темељи (1966), Срџба (1973), Ура, уран (1975), Кањон (1979), Изгледи за сутра (1984), Кичма (1984), Ивице, ожиљци (1991), Изабране и нове песме (1995, избор Златко