Александар Келић: Ишчезли

,,Смрт је, заправо, утвара аморфног, чија претња притиска наше постојање“ Владимир Јанкелевич (...) Аутор, заправо, бележи невидљиво – пролазност, испаравање..., на трагу двојности појма ишчезнути, најпре као преминути, а затим и избледети, у контексту губљења трага о забележеном лику преминуле особе, његовог фотографског супститута. Мистериозна нота увек прати смрт. Чини се да и људи не нестају тек тако, већ ишчезавају попут вила и змајева. И да ли је,