Unutrašnje rane: Iz neobjavljenog rukopisa Snovi Vladete Jerotića
Večernje novosti 22.09.2020 | Vladeta Jerotić
* * * Od nepoznatog čoveka, iz nepoznatih razloga, možda zato što nisam uradio nešto što je trebalo da uradim, dobijam dva metka u srce. Ostajem živ i miran. To primećuje moj ubica i puca, mislim iz revolvera, još jednom u srce. Nastaje neki pokret u meni, kao pred umiranje, ali se ono ne dešava. Mislim da je to zato što ubica nije znao gde treba da puca: umesto u glavu, on je pucao u srce.
* * * U sredini jedne bašte nalazi se staklena kugla koja se naizmenično pretvara u mene i ponovo u kuglu. Oko mene (kugle) cveće i bilje u raznim bojama zrakasto poređani. Bašta je bez ijedne staze, tako da se ne mogu kretati nikud. Drugi nemaju pristup do mene, ni ja do njih. Izolacija. Ne želim da sam napravim stazu jer bih morao da je krčim kroz cveće, drugi ne žele da to urade jer im je takođe žao cveća. * * * Pred kućom u kojoj stanujem sa roditeljima,
