Отишла сам на српску свадбу и претрнула од онога што сам видела за младеначким столом

Свадба је. Пао мрак. Половина друштва черечи печење, а остатак дрнда телефоне размишљајући када би било друштвено прихватљиво да оду. Ја жонглирам између оба и трудим се да не гледам ка младеначком столу. Њих двоје као пред стрељачким водом. Насмејани, а никакви. Он је добио посао. Она је трудна. Дуго су заједно. Ајд резервиши док стомак не поквари слике у венчаници. Ред је. Знамо се од детињства, нас троје, сада раздвојени празњикавим мерменим подијумом И