Belorusija: EU ne priznaje Lukašenka za predsednika, nastavljeni protesti opozicije
Dan posle nenajavljene predsedničke inauguracije, Evropska unija iznela stav o Lukašenku. Novi protesti u Minsku i sukobi policije i demonstranata.
Evropska unija saopštila je da ne priznaje Aleksandra Lukašenka za predsednika Belorusije, dan nakon što je on položio zakletvu i time započeo šesti mandat na mestu šefa države.
Evropske diplomate navode da nenajavljenoj, iznenadnoj inauguraciji, kao i spornom ishodu izbora 9. avgusta, „nedostaje demokratski legitimitet".
Opozicija tvrdi da su izbori bili „namešteni" u Lukašenkovu korist.
U međuvremenu, u glavnom gradu Belorusije - Minsku - nastavljeni su protesti i posle inauguracije.
Prema izveštajima, bilo je policijskog nasilja prema demonstrantima.
- Ko je Aleksandar Lukašenko - „poslednji diktator u Evropi"
- Belorusija: Pet stvari koje možda ne znate o ovoj zemlji
- „Pakao na Zemlji“ - pritvor u Belorusiji
Državna izborna komisija Belorusije saopštila je da je Lukašenko, koji je na vlasti neprekidno već 26 godina, osvojio više od 80 odsto glasova, što je izazvalo proteste opozicije u ovoj bivšoj sovjetskoj republici.
Mediji u Belorusiji izvestili su da je nekoliko stotina ljudi prisustvovalo Lukašenkovoj inauguraciji u sredu u Palati nezavisnosti, a da su mnoge saobraćajnice u Minsku zbog toga bile blokirane.
Na inauguiraciji su bili lokalni zvaničnici a, po svemu sudeći, inostrane diplomate i političari nisu bili pozvani.
Jedan opozicioni političar opisao je inauguraciju kao „sastanak lopova".
Kao i svih 27 članica Evrkpske unije, i Sjedinjene Američke Države, takođe su odbacile rezultate izbora u Belorusiji.
Ali Lukašenko i dalje dobija podršku susedne Rusije, najvažnijeg saveznika.
Pogledajte: Baka Nina se bori protiv Aleksandra Lukašenka
Šta kaže EU?
„Evropska unija ne priznaje falsifikovane rezultate izbora. Zbog toga i zbog takozvane 'inauguracije' 23. septembra 2020. i novom mandatu Aleksandra Lukašenka nedostaje bilo kakav demokratski legitimitet", navodi se u saopštenju visokog predstavnika EU Đosepa Borela.
„Ova 'inauguracija' direktno je u suprotnosti sa voljom velikog dela beloruskog stanovništva, što je izraženo na brojnim, mirnim protestima od izbora, i može samo dalje da produbi političku kriz u Belorusiji".
Dodao je da EU preispituje odnos sa Belorusijom „u svetlu trenutne situacije".
Nenajavljena inauguracija
Uprkos protivljenju opozicije i dela građana, kao i zapadnih zemalja, koje optužuju Lukašenka da je prekrojio rezultate predsedničkih izbora, on je u sredu zvanično imenovan za predsednika Belorusije.
Inauguracija nije bila zvanično najavljena, pa je ceremonija u Palati nezavisnosti u Minsku bila iznenađenje za celokupnu javnost.
Beloruska državna agencija Belta (BelTA) javila je da je na inauguraciju „pozvano nekoliko stotina ljudi".
„Stavivši desnu ruku na Ustav, Aleksandar Lukašenko je položio zakletvu", objavila je državna novinska agencija Belta.
U sredu ujutru, RIA Novosti je objavila izjavu Lukašenkove portparolke, koja je odbila da otkrije datum ceremonije, uz obećanje da će „kako se bliži inauguracija, javnost definitivno biti obaveštena o njenom terminu".
Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsednika Vladimira Putina, u sredu je rekao novinarima da on lično takođe ne raspolaže informacijom o ovoj ceremoniji.
Na pitanje da li je Putin pozvan na ceremoniju, Peskov je odgovorio da, prema protokolu, inostrani predsednici obično nisu pozvani na inauguraciju.
U prepodnevnim časovima, beloruski mediji objavili su da je centar Minska zatvoren.
Objavljene su i fotografije kolone vozila sa Lukašenkom i pratnjom, koji su pristizali u palatu.
Prema zakonu, „zakletva predsednika mora da bude prenošena na televiziji i radiju".
Neksta kanal je primetio je da su za vreme inauguracije na državnim medijima emitovane serije.
https://www.youtube.com/watch?v=FOabVjZPjIs&feature=emb_title
„U Belorusiji neće biti revolucije u boji"
Mediji u Belorusiji citirali su deo Lukašenkovog govora na inauguraciji, u kojem je poručio da neće biti moguća „revolucija u boji", kako je rekao.
„Naša državnost je stavljena na iskušenje bez presedana - izazov više puta viđen kada je reč o orkestriranom uništavanju nezavisnih država", rekao je Lukašenko.
„Ne mogu, nemam pravo da napustim Beloruse, koji nisu vezali samo političku volju sa postojećim državnim kursom, već i svoju sudbinu, budućnost svoje dece, sa svakim koji je ostao odan zemlji i narodu u teškim vremenima za Belorusiju".
Protesti posle inauguracije
Posle Lukašenkove inaugiracije, u Minsku su nastavljeni protesti opozicionog nastrojenog stanovništva.
Bilo je izveštaja o policijskom nasilju, prebijanjima demonstranata.
Sve veća napetost u Minsku
Analiza Džona Fišera, BBC Njuz
Inauguracija Aleksandra Lukašenka u sredu ujutro, izgleda, promenila je raspoloženje beloruskih demonstranata i snaga bezbednosti.
U glavnom gradu Minsku demonstranti su se više sukobljavali, blokirali puteve i jurišali na policijska vozila.
Kao odgovor na to policija je koristila vodene topove, a policijaci u opremi za razbijanje demonstracija imali su taktike koje nisu viđene još od prvih dana protesta neposredno posle spornih izbora u avgustu, koji su obilovali nasiljem.
Na video snimcima objavljenim na kanalima Telegrama vidi se kako policajci udaraju palicama muškarce i žene koji iz sukoba izlaze krvavih glava.
Tokom obraćanja, Lukašenko je rekao da su protesti, koji su usledili nakon izbora, završeni. To očigledno nije slučaj.
Posle predsedničkih izbora 9. avgusta, 66-godišnji Lukašenko je objavio pobedu, ali su opozicija i zapadne zemlje ocenili da su rezultati falsifikovani i instirali da je opozicioni predsednički kandidat Svetlana Tihanovskaja osvojila većinu glasova.
Više od mesec dana u Belorusiji traju masovni protesti, koje vlast ne dozvoljava, a mnogi demonstranti i opozicionari su zatvarani i prebijani.
Lukašenko tvrdi da je njegova pobeda na izborima čista i optužuje Zapad da „trenira mišiće na Belorusiji". Prošlog meseca bio je u Rusiji gde je obezbedio kredit od 1,5 milijardi dolara.
Glavni protivnik Lukašenka na izborima, Svetlana Tuhanovskaja, koja je prebegla u susednu Belorusiju, izjavila je da je osvojila između 60 i 70 odsto glasova.
Mnogi istaknuti opozicioni političari pobegli su u susedne zemlje kako bi izbegli hapšenja.
- Tihanovskaja za BBC: Ako protesti utihnu, postaćemo „robovi“
- Previranja u Belorusiji: Kolesnikovoj pretili da će je deportovati „živu ili u komadima"
- Kako je pesma stara 33 godine postala himna promene
Reagovanja opozicije
Član predsedništva Koordinacionog saveta beloruske opozicije, bivši ministar kulture Belorusije Pavel Latuško ocenio je ovo kao „Lukašenkovu operaciju samoinauguraciju".
„Pod zaštitom specijalnih snaga policije (OMON), u atmosferi, u uskom krugu žurno dovedenih zvaničnika. Gde su ushićeni građani? Gde je diplomatski kor?", komentarisao je ovaj opozicionar.
„Za nas, građane Belorusije, za svetsku zajednicu, on je sada niko. Nesrećna greška istorije i sramota civilizovanog sveta", poručio je Latuško.
Beloruski pesnik, opozicionar i bivši predsednički kandidat Vladimir Njakljajev ovako je prokomentarisao Lukašenkovu inauguraciju:
„Postoje trenuci kada je nemoguće govoriti o sramoti, dostojanstvu ili bar nekoj vrsti ljudske pristojnosti. Situacija sa tajnom 'inauguracijom' Lukašenka je upravo takva".
„Ako se zaklinjete da ste pobedili na izborima, ako svakodnevno kažete da vas narod podržava, zašto ste svoju 'inauguraciju' tajili od naroda?", dodao je.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 09.24.2020)
Tragedija u Novom Sadu: 15 minuta stajanja za 15 poginulih, incidenti u Beogradu
Izrael i Benjamin Netanjahu: Od komandosa do „kralja Bibija" i optužbi za ratne zločine
