Мустафа изведен пред суд у Хагу, није желео да се изјасни о кривици

Бивши официр ОВК Саљих Мустафа (Салих), оптужен за ратне злочине на Косову, изведен је данас први пут пред суд за злочине ОВК у Хагу, али није желео да се изјасни о кривици.

"Не желим да се изјасним, док се не консултујем са својим браниоцем", рекао је Мустафа, одговарајући на питање судије за претходни поступак Николаса Гијуа (Ницолас Гуиллоу) да ли жели да се изјасни.

По правилима суда, Мустафа има рок од 30 дана од првог појављивања пред судом да се изјасни о кривици.

Мустафа (48) оптужен је, у четири тачке, за ратне злочине: произвољно лишавање слободе, сурово поступање, мучење и убиство заробљеника 1999.

Како налажу правила Специјализованих већа Косова, како се суд званично зове, Мустафи је данас прочитана оптужница, а он је потврдио да је разумео шта му се ставља на терет.

По речима судије Гијуа, суд је Мустафи доделио за браниоца холандског адвоката Јулиуса ван Бонеа, који ће га заступати током целог поступка. Правила суда не дозвољавају да се оптужени брани сам.

Судија је најавио да ће расправа о стању у поступку бити одржана већ почетком следеће недеље.

У судници су данас Тужилаштво заступали главни тужилац Џек Смит (Јацк Смитх) и његов заменик Алекс Вајтинг (Алекс Вхитинг).

Оптужницу против Мустафе, који се данас представио као "саветник у Министарству одбране Републике Косово", судија Гију потврдио је 19. јуна, а оптуженог су 24. септембра у Приштини ухапсиле снаге Еулекса. Сутрадан је Мустафа пребачен у Хаг.

По оптужници, Мустафа је био "командант герилске јединице Безбедносно-информативне агенције, које је припадала оперативној зони Лаб ОВК".

Злочини за које је Мустафа оптужен почињени су над најмање шест особа "на имању у месту Злаш на Косову које је служило као затвор", од 1. априла до 19. априла 1999.

Један заробљеник је био убијен.

Из оптужнице произлази да су жртве злочина били Албанци.

По оптужници, ти злочини почињени су "на имању у месту Злаш на Косову које је служило као затвор" ОВК, од 1. априла до 19. априла 1999.

У периоду од 19. априла до краја тог месеца 1999, један затвореник је био убијен, пише у оптужници. Остали су, после злостављања и мучења, пуштени на слободу, произлази из оптужног акта.

Да су жртве косовски Албанци, које је ОВК сматрала сарадницима власти Србије, произлази из навода оптужнице да је, током испитивања и злостављања, Мустафа заробљенике називао "шпијунима" или им је тражио да "открију шпијуне".

Такође, оптужница терети Мустафу да је заробљене дискриминисао "на политичкој основи", из чега се може закључити да су то биле особе које је ОВК видео као политичке противнике међу Албанцима, највероватније присталице Демократског савеза Косова Ибрахима Ругове.

Мустафина јединица имала је, по оптужници, "500-600 војника који су дејствовали углавном на градским подручјима Приштине и Обилића и у њиховој околини, као и на подручју Гољака, где је смештено село Злаш".

Имање у селу Злаш, Мустафина јединица користила је "као скровиште и место за затварање и саслушавање" заробљеника, "који нису активно учествовали у непријатељствима".

"Приближно од 1. априла 1999. до 19. априла 1999, Саљих Мустафа и извесни други припадници ОВК, међу којима су војници звани Табут или Табути или Командант Табути, Иљми Веља, Бими, Дардани Африм, без редовног законског поступка лишили слободе на имању у Злашу најмање шест лица. Држали су их под стражом, између осталог и у једној закључаној штали, и подвргавали суровом поступању и мучењу", пише у оптужници.

Заробљеници су држани под нехуманим условима, без довољно хране, воде и здравствене неге, као и санитарних и хигијенских објеката.

Наведена група, којом је командовао Мустафа, "редовно је заробљенике злостављала...физички - премлаћивањем разним предметима, паљењем коже и давањем електрошокова".

Психичко злостављање укључивало је "претње смрћу и наношење тешких телесних повреда, страх, понижавање, дискриминацију на политичкој основи, застрашивање, малтретирање, саслушавање и присилне или изнуђене изјаве и признања".

"Док су их држали у заточеништву, на неке затворенике су мокрили на очиглед других затвореника", пише у оптужници о Мустафиној групи.

У оптужници је описано како је Мустафа лично "саслушавао и тукао" најмање тројицу заробљеника, чија су имена заштићена, називао их "шпијунима" или тражио да "открију имена лопова и шпијуна".

Мучењем је оптужени Мустафа, са својом групом, заробљене "дискриминисао на политичкој осниви", тврде тужиоци.

"Злостављање на имању у Злашу имало је код жртава за последицу губљење свести, преломе костију, понижење, телесну унакаженост, тешке подливе, опекотине и ране, обилно спољно крварење, као и душевне и телесне тегобе које су се наставиле и након што су жртве пуштене на слободу", наводи се у оптужници.

Мустафа је оптужен и да је "био присутан" када је један заробљеник, чије је име заштићено, доведен у Злаш, да би га припадници ОВК потом "издвојили, тукли и мучили окрутније него друге затворенике".

"Последњи пут је виђен жив 19. априла 1999...Његова породица га више никада није видела", пише у оптужници.

Тело заробљеника је пронађено тек након што је Мустафина јединица, крајем априла 1999. напустила имање у Злашу.

Мустафа је оптужен као учесник у заједничком злочиначком подухвату, заједно са њему потчињеним војницима ОВК "командантом Табутијем, Иљми Вељом, Бимијем, Дарданом, Афримом" и другима.

Циљ тог подухвата било је почињење наведених злочина.

"Својим чињењем и нечињењем...Саљих Мустафа је директно извршио радње произвољног лишавања слободе и држања у заточеништву, као и суровог поступања и мучења", пише у оптужници.

Како наводе тужиоци, "током читавог инкриминисаног периода, Саљих Мустафа је био командант јединице Агенције и признати вођа на имању у Злашу које је служило као затвор. Он је де јуре и де фацто руководио и командовао припадницима ОВК који су извршили кривична дела наведена у овој оптужници".

Оптужница против Мустафе подигнута је 19. јуна ове године.

По налогу суда у Хагу, Мустафа је ухапшен на Косову, 24. септембра.

Мустафа је прва званично оптужена и ухапшена особа у раду Суда који је основан 2015. године под званичним називом Специјализована већа Косова.

Мандат суда да кривично гони починиоце злочина на Косову 1998-2000 проистекао је из извештаја специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија (Дицк Марти) о злочинима ОВК на Косову и у Албанији.

По том извештају, неким од српских заробљеника ОВК, у Албанији су вађени органи који су потом продавани на црном тржишту.

(Бета, 28.09.2020)