Европска комисија: Србија без напретка у правосуђу, ограничено у борби против корупције

Србија није направила никакав напредак када су у питању изборни процеси и правосудни систем, док је ограничен напредак остварен на плану борбе против корупције, организованог криминала и реформе јавне администрације, оценила је Европска комисија у новом извештају о напретку у евроинтеграцијама.

У сажетку извештаја који се односи на Србију, констатује се да иако је успостављен законски и институционални оквир за поштовање темељних права, није обезбеђено његово спровођење, као ни спровођење усвојене медијске стратегије, нити је остварен напредак на терену за побољшање укупног окружења за слободу изражавања.

У Србији постоје озбиљни недостаци у области јавне управе, правосуђа и рада парламента, а неопходно је и да српске власти дијалогом са опозицијом и другим политичким факторима реше мањкавости у изборном процесу, наводи се у документу у који је агенција Бета имала увид.

Европска комисија је оценила да правосуђе у Србији поседује одређени степен припреме али да у периоду на који се односи извештај није забележен никакав напредак. У извештају се констатује да је уставна реформа правосуђа обустављена до после избора 2020. што је озбиљно утицало на усвајање закона који треба да гарантују пуну независност правосуђа.

"Постоји озбиљна забринутост због обима континуираног политичког утицаја на правосуђе који омогућава садашње законодавство", наводи се у извештају.

У области реформе јавне управе Србија је умерено припремљена, али није постигнут никакав напредак када је реч о огромном броју високих руководилаца који посао обављају као вршиоци дужности, а озбиљно забрињава и одсуство транспарентности и поштовања процедуре запошљавања виших руководилаца јавне управе према заслугама, оценила је ЕК.

У извештају се наводи да нови парламент Србије карактерише убедљива бројчана надмоћ владајуће партије и одсуство истинске опозиције, што је "ситуација која не доприноси политичком плурализму у земљи". Указује се да су у претходном сазиву учињени неки кораци како би се унапредио рад парламента, као што је смањивање броја хитних поступака и опструкција, али да је у дебатама коришћен "запаљиви речник против политичких противника и представника других институција који имају другачије политичке погледе".

У извештају се оцењује да Србија мора да "ојача ефикасност, независност и транспарентност парламента, укључујући и улогу и прерогативе парламентарне опозиције, како би се обезбедили механизми контроле који су неодвојиви део демократског парламента".

Комисија оцењује да у Србији нови сазив парламента и политичке снаге треба да наставе међупартијски дијалог под вођством Европског парламента, како би унапредили парламентарне стандарде и постигли широк партијски и друштвени консензус у реформама везаним за пут у ЕУ.

ЕК се у изештају осврнула и на изборе у Србији, оцењујући да су учесници "имали могућност да воде кампању и да су поштоване основне слободе", али да је "воља бирача била ограничена огромним предностима владајуће партије и промоцијом владине политике у већини највећих медија".

(Бета, 06.10.2020)